Крађа идентитета и изборне преваре

Познато је већ да гласају мртви, да се грађани фиктивно пријављују на одређене адресе.

Међутим, уочи Општих избора у Босни и Херцеговини ове године отишло се и корак даље. Централној изборној комисији БиХ (ЦИК) пријављено је 270 незаконитих пријава за гласање, односно крађа идентитета.

Када је Сребреничанин Абид Дудић отишао на бирачко мјесто у својој мјесној заједници да провјери је ли уписан на гласачки списак, био је изненађен што га нема на списку. Провјером у Општинској изборној комисији Сребреница, наишао је на још веће изненађење. Утврђено је да је пријављен на изборне спискове у Србији. Абид Дудић из приградског сребреничког насеља Видиковац, каже да је провјером утврђено да је пријављен код Верице Ристић, у Малом Зворнику у Србији.

"Неко је искористио и пријавио ме у Зворнику Малом. Уочи избора ја сам изгубио возачку дозволу у Зворнику, у Каракају и могуће је да су искористили то, па ме пријавили. Не могу да гласам овдје, гдје сам провео 64 године. Нема ме на списку провјерио сам", објашњава Дудић.

На централном бирачком списку не налази се ни Срђан Макрић из Добоја. Његово име је било уписано на списак када је гласао на локалним изборима одржаним прије двије године.

"Моја породица је на бирачком списку, али мене нема. На wеб страници Централне изборне комисије, укуцао сам своје име и презиме са јединственим матичним бројем и избацило је да сам пријављен на некој адреси у Београду. Ја са Београдом немам никакве везе, нити сам прије имао", објашњава Макрић.

Централној изборној комисији БиХ до сада је пријављено 270 случајева незаконитих пријава за гласање из иностранства, каже портпарол ЦИК-а, Максида Пирић.

"Ми смо те пријаве запримили и припремамо информацију, коју ћемо заједно са пратећом документацијом доставити Тужилаштву БиХ, јер смо већ раније, ми као ЦИК указивали на оправдану сумњу у вези са регистрацијом бирача путем поште у смислу фалсификовања потписа, злоупотребе личних докумената, односно сумњу у изборну превару", каже Пирић.

Случајеви крађе идентитета највише се пријављују из општина Велика Кладуша, Модрича, Орашје, Домаљевац-Шамац и Дервента. Максида Пирић наводи да ће сви они који су пријавили ЦИК-у да су пријављени мимо њихове воље на бирачке спискове ван БиХ ипак моћи гласати на непотврђеним гласачким листићима.

"Постоји у свакој општини једно посебно бирачко мјесто на којем се гласа на непотврђеним гласачким листићима. На том бирачком мјесту моћи ће гласати и ови грађани који су пријавили ЦИК-у, а због цијеле ове ситуације биће више верификација гласачких пакета који долазе изван БиХ", објашњава Пирић.

Раније је и коалиција Под лупом поручила да је забиљежила већи број пријава грађана о злоупотреби њихових личних података у сврху пријава за гласање ван БиХ. 

За професора сарајевског Универзитета Енвера Казаза ово је покушај како каже владајуће елите да задржи позиције освојене на претходним изборима.

"Три политичке партије Странка демократске акције (СДА), Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и Савез независних социјалдемократа (СНСД) имају огроман страх од резултата предстојећих избора. Потпуно је јасно да управо те три политичке партије, више-мање директно или посредно контролишу Изборну комисију БиХ. Када се то има у виду, онда није тешко претпоставити да управо те партије припремају изборни инжењеринг, ако не и крађу избора", сматра професор Казаз.

За предстојеће Опште изборе, који ће бити одржани 7. октобра, више од 77.000 бирача регистровано је за гласање путем поште што је највећи број до сада на изборима у БиХ.

Из Коалиције наводе да злоупотреба података у сврху гласања поштом није једина неправилност коју су евидентирали а која се односи на гласање путем поште.

Још у мају и јуну мјесецу евидентиран је већи број случајева лажних профила и лажних наградних игара водећих трговачких ланаца у БиХ гдје је услов за учешће у наградној игри био да грађани пошаљу слике личне карте са обје стране. Сумња се да су управо ови профили били кориштени за наведене злоупотребе.

Стога, Тужилаштво БиХ, које је задужено за регуларност Општих избора БиХ, мора се укључити, јер осим Изборног, крши се и Закон о заштити личних података БиХ, који је у овој држави на снази у посљедње двије године, а који стриктно забрањује пословним субјектима тражење личних података као што су јединствени матични број особе.

Извор: РСЕ