Корупција у РС: Звиждачи све тиши

Од 107 институција, установа и јавних предузећа у Републици Српској, годину дана након што је на снагу ступио Закон о заштити особа које пријављују корупцију, само три су запримиле пријаве у којима се сумња на неправилности у раду. Пред интерним комисијама завршило је укупно осам пријава, међутим, већина је одбачена као неоснована због, како су навели, недостатка материјалних доказа. 

Иако формалне претпоставке за примјену Закона постоје, у пракси је он и даље мртво слово на папиру, резултати су мониторинга који је од маја до јула ове године провео ЦРЦД БиХ из Добоја, у партнерству са чланицама АЦЦОУНТ тима „Јустициа“ из Сребреник, Ресурсног центра Брчко, „ТоПееР“ из Добоја и „Стоп Моббинг“ из Требиња. У прилог томе иде и чињеница да је предмет овог истраживања требало да буде 171 институција, установа или предузеће, али 64 су у потпуности изигнорисале захтјев за слободу приступу информацијама. 

„Од њих 107, 96 је донијело интерни акт, односно упутство о поступању са пријавом корупције и обезбјеђењу заштите оних који је пријављују, код три је упутство у изради, три субјекта уопшт немају акт, док је њих пет навелчо да има план интегритета или правилник о превенцији и борби против корупције, што свакако не значи да нису обавезни да израде упутство“, наводе Емина Бећировић-Насић из ЦРЦД БиХ. 

У овој организацвији додају и да 81 институција, установа или јавно предузеће, који су били предмет мониторинга, имају омогућена четири или више, а највише шест механизама за пријаву корупције.

Пријава је тако могућа посредством поште или предајом пријаве на протокол или у сандуче за пријаву на инфо пулту, е-маилом или на записник код службеника за пријем пријава корупције. Такође, као опцију су понудили и пријаву на линк на званичној интернет страници. 

„Потребно је едуковати службенике и органе задужене за пружање заштите пријавитељима корупције, а у циљу што ефикасније и учинковитије примјене Закона“, стоји у закључку мониторинга. 

Министарство правде РС ненадлежно

Одговорне особе и надлежни судови обавезни су да до краја сваке године доставе извјештај Министарству правде РС о броју и исходу пријава, али се дешавало и да звиждачи нерегуларности директно пријаве. Таквих је било 10, али их је министар Антон Касиповић обавијестио да морају да их пошаљу директно органима на које се пријава односи или полицији, тужилаштвима и организацијама цивилног друштва. 

Кад пиштаљке утихну

Нових пријава корупције је мало. Због страха од освете, овакви случајеви у РС чувају се у тајности, јер Закон звиждачима није довољан гарант да ће избјећи непријатности. 

Прије него што је ступио на снагу, Споменка Мекић из Бањалуке скупила је храброст и пријавила корупцију. Према писању портала Цапитал.ба, радила је у Заштитном фонду РС готово десет година, односно до краја 2016. године када јој је, док је била на боловању, уручен отказ уговора о раду.

Формално је отпуштена због „ометања других радника“ да извршавају радне обавезе, али је отпуштена јер је скупила храброст да пријави незаконитости које су се догађале у тој институцији.

Проблеми су почели четири године раније када је открила да тадашња директорица Фонда и супруга бившег министра финансија РС Симеуна Вилендечића, Љубица Вилендечић, фалсификује судске таксе и то пријавила полицији.

Пријаву је поднијела и за фалсификовање такси и за мобинг, јер је упозорила директорицу чим је сазнала за те незаконитости и потом била изложена константном притиску. Смањена јој је плата и одузет посао који је радила.

„О томе сам упознала Управни одбор који је контролом потврдио моје наводе. Тада крећу моји проблеми са директорицом. Одузела ми је послове, смањила плату, писала разне опомене, вријеђала, покушала да избаци моје радно мјесто из систематизације… Након тога сам поднијела пријаву, али је дио који се односи на мобинг одбачен, а директорица је 2014. године осуђена условно на три мјесеца, јер је оштетила буџет РС за око 15.000 КМ. Но, она је на томе још и профитирала око 7.000 КМ. Фонд јој је исплатио отпремнину од 22.000 КМ“, казала је Мекићева у фебруару прошле године.

С обзиром на то да је Вилендечићева 2012. године суспендована, јер је против ње подигнута оптужница, на мјесту директора кратко је био Владимир Маглов, који јој је одмах по доласку смањио плату, а након њега на чело Фонда крајем 2012. године долази садашњи директор Грујо Комљеновић.

Посао без конкурса, сукоб и игнорисање тужилаштва

До отвореног сукоба с њим долази након годину дана када је у Фонд, без конкурса, примљена нова радница која је одмах након добијања уговора о раду добила и рјешење за годишњи одмор, на шта је Мекићева скренула пажњу директору.

„Тада су услиједили и моји проблеми са њим, а након тога је и све моје послове пребацио тој радници, а мени оставио само пошту и протокол. Од тада сам била изложена константним притисцима, у смислу незаконитог смањења плате, безразложног кажњавања, покушаја избацивања мог радног мјеста из систематизације, вријеђања…“, тврдила је Мекићева која је све ово навела и у пријави против Комљеновића.

Све је кулминирало када је, према њеној исповијести, у Фонд без конкурса примљен нови радник Игор Вујасиновић. Након вербалног сукоба са њим, половином новембра 2016. године добила је отказ.

Тужилаштво тада није реаговало на пријаве.

Извор: Журнал.инфо