Уставни суд БиХ о правима Срба
Уставни суд БиХ разматраће у четвртак, 27. септембра, захтјев за оцјену уставности устава Посавског, Херцеговачко-неретванског, Зеничко-добојског, Босанско-подрињског и Западнохерцеговачког кантона, јер не признају конститутивност српског народа, као ни српски језик и ћирилично писмо. Овај захтјев поднио је Младен Босић док је обављао функцију замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.
Република Српска
Објашњавајући ову иницијативу, Босић је рекао раније да не постоји воља у кантонима у Федерацији БиХ /ФБиХ/ да сами промијене спорне одребе устава.
"У Босанско-подрињском кантону Срби су дефинисани у Уставу као конститутивни народ, али им није признато право на језик и писмо. Очекујем да ће Уставни суд искористити ову прилику да покаже да штити одредбе Устава и нађе начина да обезбиједи једнако третирање сва три конститутивна народа, односно Срба у пет кантона у ФБиХ на исти начин како је то ријешено у Уставу Републике Српске и ФБиХ", рекао је Босић.
Према његовом мишљењу, српски језик у ових пет кантона није поменут као језик конститутивног народа и због тога тражи да се он уведе "па макар се звао и језик којим говори српски народ".
Он је нагласио да је поднио захтјев за испитивање уставности јер Срби у ФБиХ, односно у кантонима, немају своје представнике у законодавним и извршним тијелима или су они у траговима.
Из Уставног суда БиХ саопштено је да ће на пленарној сједници бити разматран захтјев Борјане Кришто, тада замјеника предсједавајућег Представничког дома, за оцјену уставности одредби Закона о кривичном поступку БиХ са одредбама Устава БиХ и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Уставни суд БиХ требало би да донесе одлуке о разрјешењу и престанку радног односа шефа кабинета предсједника Уставног суда БиХ и избору новог, о избору вишег правног савјетника и правног савјетника, те о сталним комисијама Уставног суда БиХ.
На дневном реду сједнице су и План рада Уставног суда БиХ за 2019. годину, Приједлог буџета Уставног суда БиХ за 2019. годину и Извјештај о финансијској ревизији Уставног суда БиХ за 2017. годину.
(Срна)
"У Босанско-подрињском кантону Срби су дефинисани у Уставу као конститутивни народ, али им није признато право на језик и писмо. Очекујем да ће Уставни суд искористити ову прилику да покаже да штити одредбе Устава и нађе начина да обезбиједи једнако третирање сва три конститутивна народа, односно Срба у пет кантона у ФБиХ на исти начин како је то ријешено у Уставу Републике Српске и ФБиХ", рекао је Босић.
Према његовом мишљењу, српски језик у ових пет кантона није поменут као језик конститутивног народа и због тога тражи да се он уведе "па макар се звао и језик којим говори српски народ".
Он је нагласио да је поднио захтјев за испитивање уставности јер Срби у ФБиХ, односно у кантонима, немају своје представнике у законодавним и извршним тијелима или су они у траговима.
Из Уставног суда БиХ саопштено је да ће на пленарној сједници бити разматран захтјев Борјане Кришто, тада замјеника предсједавајућег Представничког дома, за оцјену уставности одредби Закона о кривичном поступку БиХ са одредбама Устава БиХ и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Уставни суд БиХ требало би да донесе одлуке о разрјешењу и престанку радног односа шефа кабинета предсједника Уставног суда БиХ и избору новог, о избору вишег правног савјетника и правног савјетника, те о сталним комисијама Уставног суда БиХ.
На дневном реду сједнице су и План рада Уставног суда БиХ за 2019. годину, Приједлог буџета Уставног суда БиХ за 2019. годину и Извјештај о финансијској ревизији Уставног суда БиХ за 2017. годину.
(Срна)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (6)
Б. Бабић
Како неко ко треба да одговара за злочине над Србима, да одлучује о њиховим правима. Двоје судија Бошњака, су били укључени у злочине над Србима, па судац М. Тадић који је био министар правосуђа ХРХБ под чијим су ингеренцијом били затвори и логори. Подсјетимо и улогу судије Симовића у прикривању злочина над Србима у Сарајеву. Коме ће они да суде. Ником, не могу .
борац
Због тога Додик и Зељка зеле то дати Хрватима као теци ентитет и крај србској патњи гасајте за њи.
Реално
Све исто нико нигде ниста не признаје кад би се пола истине признало пола дрзаве би било у затвор.
хаyе
Стаје то цудно, исто раде и Срби у РС.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.