Шта је заправо систем С-300?

Руски министар одбране Сергеј Шојгу најавио је у понедјељак, седмицу дана након што је Москва оптужила Израел за обарање руског авиона, да ће у року од двије недјеље испоручити Сирији систем С-300.

Амерички државни секретар Мајк Помпео рекао је у Њујорку да има "пуно тема за разговоре с Русима", изразивши увјереност да ће међу њима бити и њихова задња одлука о испоруци С-300 Сирији, пише Хина.

"Покушавамо наћи било какав заједнички језик с Русима. Налазимо пуно мјеста гдје раде против америчких интереса. И сматраћемо их одговорним за то", казао је Помпео који би  ускоро требало да се састане са својим руским колегом Сергејом Лавровим.

Израелски је премијер Бењамин Нетањаху рекао је у понедјељак руском предсједнику Владимиру Путину да ће испорука система С-300 "неодговорној Сирији" повећати опасности у регији. У телефонском разговору након што је Русија објавила своју намјеру, Нетањаху је такође рекао Путину да ће Израел наставити да штити своју безбједност и своје интересе.

Израел је дуго лобирао да Москва не испоручи систем С-300 Сирији. Русија, која подржава владајући режим у Сирији, изјавила је да је сиријска противваздушна одбрана грешком срушила руски Ил-20 недуго након што су израелски авиони погодили оближњу мету. Русија је оптужила Израел за стварање опасних околности које су довеле до пада руске летјелице. Израелци тврде како ће радити на томе да им се војне мисије не поклапају с руским али не планирају да обуставе своје мисије.



Шта је заправо С-300?

Иначе, ракетни систем С-300 је одбрамбени систем ракета земља-ваздух који може да погађа балистичке ракете кратког и средњег домета, крстареће пројектиле као и тактичке и стратешке војне летјелице. 

Иако је ово наоружање помало већ застарјело, његова цијена није мала. Иран је платио чак 160 милиона долара за С-300ПМУ-1 који укључује само једну батерију - шест лансера, 48 ракета, командна, радарска и помоћна возила. Међутим, постоје и јефтиније верзије, са слабијом опремом, а уопште цијена овог система се креће од 115 милиона до пола милијарде долара. 

Серијска производња започета је 1975 године, теестирања су завршена 1978. године за П линију, а 1983. године за В варијанту и 1987. за против балистичку В варијанту. Од тада су израђене многобројне варијанте разичитих врста пројектила, са напреднијим радарима, већом отпорношћу на радио електронско ометање, већим дометом и бољом способношћу за обарање балистичких ракета кратког домета или циљева који лете на врло малим висинама. Постоји више верзија система С-300.

ЗРС С-300ПС

ЗРС С-300ПС је уведен у наоружање 1983. као самоходна варијанта (због тога слово "С" у индексу, "П" значи ПВО), а израђена је уз искуство из вођења борбених дјеловања у Вијетнаму и на Блиском Истоку, гдје је издржљивост система ПВО у великој мјери зависила од њихове мобилности и способности да правовремено избјегну нападе противника.

Нови противваздушни ракетни систем могао је да за највише 5 минута заузме положај за дјеловање или се развије на новој позицији за дјеловање директно из маршевског поретка. Послије 1991. ракетни ПВО систем је испитан на полигону. Том приликом приказан је његов значајан потенцијал као противракетног средства које је по тим показатељима надилазило амерички противавионски ракетни комплекс "Патриот".

ЗРС С-300ПМУ

ЗРС С-300ПМУ ("М" - мобилни), без обзира на сличност по изгледу, битно се разликује од претходних модификација система. Једна од основних разлика С-300ПМУ у односу на остале варијанте, као и на ПВ ракетни комплекс "Патриот", састоји се у новој једностепеној противавионској вођеној ракети.

Може да уништава авионе који лете брзином до 1800 м/с на максималној удаљености до 150 км, а слабо уочљиве крстареће ракете које дјелују на висини нижој од 100 м уништава у домету до 38 км. Ракета се налази у сталној борбеној спремности током читавог гарантног рока употребе, без потребе за рутинским одржавањем.

Производња система С-300ПМУ и С-300ПС, који су много година чинили темељ ПВО Русије, била је прекинута 2011. јер су оружане снаге постепено прелазилвременије модификације противавионских ракетних система (зенитно-ракетних система - ЗРС).

ЗРС С-300ПМУ1

ЗРС С-300ПМУ1 великог домета намијењен је борби против савремених авиона који се налазе у широкој употреби, као и крстарећих, аеробалистичких, тактичких и оперативно-тактичких ракета.

Овај аутоматизовани систем, отпоран на ометање, може се примјењивати аутономно и у саставу групације ПВО. Први серијски образац система био је представљен на Московском авио-свемирском салону 1995. године (МАКС-95).



Од прототипа противавионског система С-300ПМУ1 разликује се, између осталог, по повећаној даљини уништења аеродинамичких и балистичких циљева до 150 км, односно 40 км, и по већем распону брзине уништаваних циљева (35-2800 м/с). Систем може да буде изведен у мобилној и стационарној верзији.

ЗРС С-300ПМУ2 "Фаворит"

ЗРС С-300ПМУ2 "Фаворит" великог домета (дубља модернизација С-300ПМУ1) намијењен је зонској обрани важних војних и државних објеката, као и групација војних састава од напада свих типова савремених средстава за ваздушно извиђање, јављање и навођење током дана и ноћи, у свим временским, климатским и физичко-географским условима, под интензивним радиоелектронским противдјеловањем противника.

Неке битне карактеристике ПВО система С-300 "Фаворит" огледају се у:

Повећаној крајњој граници даљине зоне уништења до 200 км;

Повишеној учинковитости борбе против аеродинамичких и слабоуочљивих циљева на гранично малим висинама у сложеним условима ометања;

Могућности интегрисања у остале системе ПВО-а, укључујући и системе НАТО, као и кориштење ракета ЗРС С-300ПМУ1

Систем "Фаворит" данас представља најуниверзалнији систем ПВО с великим извозним потенцијалом. Претходни системи С-300ПМУ и С-300ПМУ1 могу се дорадити до разине С-300ПМУ2.



Комплет система "Фаворит"

Систем "Фаворит" састоји се од командне станице с аквизиционим радаром (радар за претраживање), с којом је повезано до 6 противавионских ракетних комплекса (зенитно- ракетних комплекса - ЗРК). Командна станица служи за аутоматски распоред циљева између ЗРК и не садржи ракете. Универзални покретни јарбол побољшава могућности управљања ватром на даљину. Уз то, "Фаворит" може да има двије радарске станице: свевисинску и нисковисинску.

Сваки ПВ ракетни комплекс који улази у састав система има до 2 самоходна лансера, који сваки могу носити по 4 ракете, као и по један радар за освјетљавање циљева и навођење.

Извор: Независне