"Власт нам узима кору хљеба"
Пољопривредници из Семберије наставили су данас борбу за своју земљу која им због незавршене реституције никада није враћена у посјед, иако је годинама обрађују. Незадовољни су начином на који Министарство пољопривреде Републике Српске даје земљу у закуп и концесију. Траже да се о овом проблему огласе и власт и опозиција, јер доведена је у питање јесења сјетва.
Република Српска
Закон о поврату одузетог земљишта из 1998. године, који је само пар година касније блокирао високи представник у БиХ, више од пола године поново потреса Семберију. Пољопривредници, чија је земља дједовина, упркос томе што је обрађују скоро двије деценије, поново остају без својих посједа. Власт је ту земљу дала у закуп великим пољопривредним предузећима.
Ратари указују да им отимањем посједа, власт узима кору хљеба. Тврде да су сва досадашња обећања помоћника министра пољопривреде Зорана Малетића била узалуд.
"Почетком маја Зоран Малетић био је код нас да се договоримо, да изгладимо однос. Обећао је да ће у року од седам дана се огласити да ће биити поништена концесија, али прошло је шест мјесеци, ништа. Имамо број канцеларије Малетића, добити га никада не можемо", рекао је Жикица Стевановић, пољопривредник из Црњелова.
А проблем се компликује. Због сукоба интереса, поједини концесионари, власници великих пољопривредних предузећа, су и тужили ове пољопривреднике.
Ратари указују да су много уложили у ове посједе. Поручују да никаква надокнада концесионара за дио љетине не долази у обзир.
"Не може исплатити. Он ће мени дати ту једну годину, али шта ћу ја на годину. Људи имају 5000 бикова, имају 200 крава, а ја не могу да држим пет бикова и двије краве. Хоће и моја стока да једе, хоће и моје дијете да једе, и моје дијете хоће у школу да иде", каже Стевановић.
Пољопривредници су огорчени. Траже да им се обрати и власт и опозиција, јер не знају шта даље. Јесења сјетва је доведена у питање.
"Ми времена за бацање немамо, али имаћемо ако се они не уозбиље, ми ћемо се уозбиљити па ћемо да видимо. Зато их молим да те грешке исправе у што краћем временском року. Нема до избора, до петка хоћемо да се огласе, да те грешке исправе", рекао је Мико Дубајић, пољопривредник из Амајлија.
"Будите људи ако се већ представљате ко људи, будите фер. Од мене имају само глас, а од концесионара имају паре, а са парама се добија све. Он од једног гласа нема ништа, али са пет, шест, 50.000 марака, он има. Ово је жалосно, све нас је овдје људи мање", поручио је Стевановић.
Правни заступник незадовољних пољопривредника Саво Бојановић тврди да је једино рјешење у промјени закона о поврату одузетог земљишта, који је усвојен 1998. године, а само пар година касније блокирао га је високи представник у БиХ.
"По мом мишљењу, било би добро да тај нови закон направи разлику између пољопривредног и грађевинског земљишта. Да се покуша направити разлика између тога и да се врати земљиште онима који се баве пољопривредном производњом", рекао је Саво Бојановић, правни заступник незадовољних пољопривредника.
Пољопривредници су до сада у више наврата тражили да се све концесије пониште и изврши праведна подјела државног земљишта тако да сваки пољопривредник може да обезбиједи егзистенцију.
БН ТВ
Ратари указују да им отимањем посједа, власт узима кору хљеба. Тврде да су сва досадашња обећања помоћника министра пољопривреде Зорана Малетића била узалуд.
"Почетком маја Зоран Малетић био је код нас да се договоримо, да изгладимо однос. Обећао је да ће у року од седам дана се огласити да ће биити поништена концесија, али прошло је шест мјесеци, ништа. Имамо број канцеларије Малетића, добити га никада не можемо", рекао је Жикица Стевановић, пољопривредник из Црњелова.
А проблем се компликује. Због сукоба интереса, поједини концесионари, власници великих пољопривредних предузећа, су и тужили ове пољопривреднике.
Ратари указују да су много уложили у ове посједе. Поручују да никаква надокнада концесионара за дио љетине не долази у обзир.
"Не може исплатити. Он ће мени дати ту једну годину, али шта ћу ја на годину. Људи имају 5000 бикова, имају 200 крава, а ја не могу да држим пет бикова и двије краве. Хоће и моја стока да једе, хоће и моје дијете да једе, и моје дијете хоће у школу да иде", каже Стевановић.
Пољопривредници су огорчени. Траже да им се обрати и власт и опозиција, јер не знају шта даље. Јесења сјетва је доведена у питање.
"Ми времена за бацање немамо, али имаћемо ако се они не уозбиље, ми ћемо се уозбиљити па ћемо да видимо. Зато их молим да те грешке исправе у што краћем временском року. Нема до избора, до петка хоћемо да се огласе, да те грешке исправе", рекао је Мико Дубајић, пољопривредник из Амајлија.
"Будите људи ако се већ представљате ко људи, будите фер. Од мене имају само глас, а од концесионара имају паре, а са парама се добија све. Он од једног гласа нема ништа, али са пет, шест, 50.000 марака, он има. Ово је жалосно, све нас је овдје људи мање", поручио је Стевановић.
Правни заступник незадовољних пољопривредника Саво Бојановић тврди да је једино рјешење у промјени закона о поврату одузетог земљишта, који је усвојен 1998. године, а само пар година касније блокирао га је високи представник у БиХ.
"По мом мишљењу, било би добро да тај нови закон направи разлику између пољопривредног и грађевинског земљишта. Да се покуша направити разлика између тога и да се врати земљиште онима који се баве пољопривредном производњом", рекао је Саво Бојановић, правни заступник незадовољних пољопривредника.
Пољопривредници су до сада у више наврата тражили да се све концесије пониште и изврши праведна подјела државног земљишта тако да сваки пољопривредник може да обезбиједи егзистенцију.
БН ТВ
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (10)
Љубиша
Ја сам био члан комисије за поврат кофискованог имања,посједа(да ли земље или некретнина).Др Миливоје Надаждин,Министар за пољопривреду БиХ,је усвојио тај закон.Тај закон,не може да поништи окупатор једне земље,које није власник.Он је непријатељ исте!Све је то,договор власти са окупатором,а тај окупатор је довео ту власт за владара.Шта треба урадити.Ја припремам тужбу против државе,коју ћу поднијети,комисији за људска права у Стразбур.То је једина служба,да на основу права,против једне државе,донесе закон,када већ неће сопствена да то исто уради.
ВРС
Незнам зашто се ви пољоп. увјек буните , све вам се даје , потицаји , регресирана нафта , увјек ви на тв , за пољ. ово , оно. пред кућом у техници мил марака а ви увјек кукате
Директ
Одлазеци резим на све могуце нацине загорцава зивот народу па и на овом сегменту и то све због тога сто је неком блиском власти запала за око земља тј. Инструмент моци. Прорезимски тајкуни се уградјују у све зиво: од псенице, преко киловат-цасова струје па све до набавке компјутера,
Петар
Зашто нико од вас који сте узурпирали државно земљиште и користите и издајете трећим лицима 25 година није запитао да ли је то по закону .
Патриота
Готово је! дигла се кука и мотика! сљам це да се поцисти. СВИЦЕ! СВИЦЕ! СВИЦЕ!
Пискер
А нисте смијели ни писнути против Тите због тога.Вец сте сви тврдили да сте земљу поклонили властима.
ПДС
Папак Војин даје свој дио под концесију.
папак
Тражите земљу од Вијина папка.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.