Робна размјена пет милијарди евра

Шаровић, који учествује на Самиту 100 бизнис-лидера, оцијенио је да је можда потребно да земље региона направе нови искорак у наредном периоду и да више сарађују када је ријеч о трговини, инвестицијама и инфраструктури, која недостаје и која не може у довољној мјери да прати економске токове и трговинске односе.

Када је ријеч о дигитализацији, односно такозваној четвртој индустријској револуцији као одскочној дасци ка глобално конкурентном региону, Шаровић је оцијенио да цијели регион заостаје у дигитализацији и савременој трговини.

– Питање дигитализације је питање слободног промета роба без посредника, такозвани фри-карго је у експанзији, а ми заостајемо као регион и као БиХ. То је будућност и вјероватно ће и данашњи и сутрашњи закључци бити о томе да регион треба да одговори и на ове изазове који су ту пред нама – рекао је Шаровић. 

Он се заложио за надоградњу Цефта споразума у неку врсту “Цефте плус”, која би обухватила не само трговине услугама, него и питања царина и простора без граница.

Шаровић је закључио да је велики недостатак за развој региона то што има мало билатералних пројеката, договорених међу земљама.

– У региону практично имамо само пројекте који су иницирани од Брисела, ЕУ, Платформе за западни Балкан, од неких других међународних фактора – каже Шаровић.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ учествовао је на скупу у раду панела на којем су говорили и замјеник премијера Македоније Кочо Агњушев, министар рударства и енергетике Србије Александар Антић, потпредсједник црногорског парламента Бранимир Гвозденовић, као и представници компанија “Горење”, “Сименс”, Атлас група и Атлантик група у Србији.

(Срна)