Пад повјерења у Владимира Путина

Лист пише да аналитичари као главни разлог наводе владине контроверзне пензионе реформе.

У анкети коју је спровео независни истраживацки центар "Левада", 39 одсто Руса је навело Путина као политичара коме верују, што је за 20 одсто мање него у новембру 2017, када је поверење у њега имало 59 одсто, навела је агенција за истраживање јавног мњења.

"Гардијан" тврди и да је овог месеца 45 одсто Руса рекло за агенцију за истраживање јавног мњења, која је иначе блиска Кремљу, "Паблик опинион фондејшн" (ФОМ), да би гласали за Путина да се избори одржавају у недељу, али напомиње да је то мање у односу на 67 одсто оних који су пружили подршку руском председнику почетком године.

Према подацима агенције, тај проценат подршке међу најнижим је који је Путин добио у протеклих десет година, а може се упоредити једино са подршком коју је имао 2013. године, пре него што је Русија припојила Крим.

"Гардијан" тврди да је велики ударац добила и владајућа партија Јединствена Русија.

Анкета ФОМ, наиме, показује да она сада има подршку од 31 одсто, што је пад од скоро 20 одсто од почетка године, а да подршка ривалима те странке расте.

Директор "Леваде" Лев Гудиков рекао је за руски лист "Ведомости" да руски грађани сматрају да држава покушава да реши своје проблеме на штету становништва.

"Она задире у нешто што људи сматрају својим - њихову пензиону уштеду", упозорио је он.

"Гардијан" оцењује да се тај растући бес одразио и на изборима у руским регионима, који су недавно постали пођеднако велика главобоља за Кремљ као и оптужбе Запада за шпијунажу и мешање у изборе у другим земљама.

Како наводи британски лист, гласачи на Далеком истоку и у Сибиру одбацили су гувернере из Јединствене Русије, а подржали кандидате из комунистичких и националистичких странака, "присиљавајући Кремљ да промени гувернере у проблематичним регионима и распореди политичке саветнике како би се изборили са таквом реакцијом".

Путин је, како се наводи, отпустио одређен број регионалних гувернера.

Према истраживању "Леваде", после Путина грађани највише верују министру одбране Сергеју Шојгуу и лидеру руске националистичке Либерално-демократске партије Владимиру Жириновском.

Међутим, "Гардијан" наводи да је Шојгуов рејтинг пао за осам одсто у односу на прошлу годину, док је поверење у министра спољних послова Сергеја Лаврова опало за девет одсто.

Иначе, пензионе реформе, наводи се у тексту, а које је прошле недеље потписао Путин, одложиће старосну границу за све Русе за пет година, односно мушкарци ће морати да раде до 65. године, а жене до 60. године.

Извор: Тањуг