Погинуо, а ускоро требао да се жени
- Мој син Љубо Патковић је већ десет година радио у рафинерији и био је оператер на постројењу четири, његова смрт је за нас под велом тајни и ништа нам не говоре, рекао је за Српскаинфо, Љубин отац Јован којег је посјетило и руководство општине Дервента, на челу са начелником Милорадом Симићем.
Република Српска
– Љубо је овдје имао свој живот. Кућу је наслиједио од бабе и дједе и почео је да зида своју, али остаде незавршена. Имао је дуго дјевојку и ускоро је требало да се жени, али… – прича видно потресени отац.
Он истиче да је Љубо радио на веома опасном мјесту, а да је била веома слаба заштита на раду.
-Џаба кацига и маска, ако гориво цури. Због тих пропуста остао сам без сина. Поручујем им свима да ћу ја истину сазнати о његовој погибији, чим његово тијело спустим у гроб. И 1984. године погинуо је радник у кругу од 50 метара гдје и Љубо, скоро на исти начин – поручио је Јован Патковић.
Каже да му трагедија није страна, да је био заробљен у Ираку прије више од 30 година, али да се одлучио вратити кући.
Пред њиховом кућом окупљале су се комшије који имају само ријечи хвале о настадалом Љуби.
-Момак је планирао да се скраси и ожени. Стару кућу је средио, почео своју да гради. Сви смо потресени – каже један од комшија.
-Ето шта ти је судбина, Љубо је ускоро требао да се жени, а данас га више нема – рекла је за Српскинфо једна од комшиница породице Патковић.
-Љубу познајем од када је био дијете. Са мојим сином је ишао у разред. Био је добар младић, али нико од судбине није побјегао – каже ова мјештанка села Унка.
Према њеним ријечима Љубо већ дуже времена ради у рафинерији.
-Имао је три брата и двије сестре, а отац му је пензију зарадио у рафинерији – рекла је ова мјештанка.
Извор: Српскаинфо
Он истиче да је Љубо радио на веома опасном мјесту, а да је била веома слаба заштита на раду.
-Џаба кацига и маска, ако гориво цури. Због тих пропуста остао сам без сина. Поручујем им свима да ћу ја истину сазнати о његовој погибији, чим његово тијело спустим у гроб. И 1984. године погинуо је радник у кругу од 50 метара гдје и Љубо, скоро на исти начин – поручио је Јован Патковић.
Каже да му трагедија није страна, да је био заробљен у Ираку прије више од 30 година, али да се одлучио вратити кући.
Пред њиховом кућом окупљале су се комшије који имају само ријечи хвале о настадалом Љуби.
-Момак је планирао да се скраси и ожени. Стару кућу је средио, почео своју да гради. Сви смо потресени – каже један од комшија.
-Ето шта ти је судбина, Љубо је ускоро требао да се жени, а данас га више нема – рекла је за Српскинфо једна од комшиница породице Патковић.
-Љубу познајем од када је био дијете. Са мојим сином је ишао у разред. Био је добар младић, али нико од судбине није побјегао – каже ова мјештанка села Унка.
Према њеним ријечима Љубо већ дуже времена ради у рафинерији.
-Имао је три брата и двије сестре, а отац му је пензију зарадио у рафинерији – рекла је ова мјештанка.
Извор: Српскаинфо
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (12)
Зоран
Примите саучешће од мене и моје обитељи.
Радне колеге
Колико вриједи живот овог младића? Ћутите? Ко је крив, тј одговоран за безбједност на раду? Постоји ли тако нешто у каменом добу? Хоћете ли тражити заштиту бољу? Хоћете ли тражити одговорног за један живот ? Или ћете за биједних 500 км ћутати и чекати свој ред?
Ја
У нормалној дрзави се радници обрате синдиккату,синдикат се обрати инспекцији и фирма се затвори док се све не осигура. Али овдје није ниста нормално и зато сиротиња гине по рудницима,градјевини,шуми и осталим радним мјестима.
Марко
А нисте хтјели доћи да подржите Давора? Сад се немој чудити. Гину дјеца а родитељи само одмахују руком.
Неодговорност за ризичне послове?
На радним мјестима, поготово високоризичним, углавном не постоје системи заштите на раду. Што је тужније, инспекције не раде ниста, потписују шупље записнике, људи су небезбједни на свим мјестима. Кад се овако несто деси, сви перу руке од одговорности, поготово надређени по систематизацији. Јадан је овај момак, угашен један млади живот, сигурно умро у тешким мукама.. Нека је на част неодговорним "одговорним", за оволики немар и пропусте у заштити имовине и радника, али као и обично, све це се заташкати, нико на крају неће бити крив... Жалим од срца за свим, поготиво недужно настрадалим људима, а њиховим родитељима је туга до неба..
Правда за Љубу
Докле више младост да сахрањујемо? Сигурност на улици ? Сигурност на послу? Сигурност у РС? Да ли смо свјесни колико је опасна експлозија у рафинерији?
Ре
Ко це да застити раднике ? Јебе се њима за вас . Па Погледај само у Бгд И Србији колико ке људи настрадало задњих мјесеци на послу . Нема досколовавања. Курсева. Застита нула.итд итд
Бакица
Е туго искрено сауцесце породици
Пријатељ
Почивао у миру Божијем. Обитељи искрена суцут.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.