Резултати власти: Остала обећања

Иако су сви били убијеђени да ће БиХ добити кандидатски статус, то се није десило. Реформа Изборног закона такође је била велика тема која је остала мртво слово на папиру. Међународни монетарни фонд (ММФ) обуставио је исплату транши јер се власти нису држале оног што су обећале да ће испунити, а структурални дијалог реформе правосуђа, започет још 2011. године, више нико ни не спомиње.

Ништа или врло мало урађено је у реформи система социјалне заштите и пензија, Република Српска ништа није урадила на реформи здравственог система, а ФБиХ није обавила дубинску анализу телеком оператера. Реформа јавне управе, која је требало да буде у поодмаклој фази, такође касни, а према подацима Центара цивилних иницијатива, и у спровођењу Реформске агенде има много заостатака.

Према независном мониторингу спроведеном прошлог мјесеца, а који је наручио ЦЦИ, из Реформске агенде реализоване су 104 мјере, или укупно 60 одсто, док их је у процедури 40, или 23 одсто, а 28, или 17 одсто, није усвојено у предвиђеном року.

На нивоу институција БиХ остварено је 64 одсто мјера, у процедури их је 27 одсто, док девет одсто мјера није ни разматрано.

На нивоу ФБиХ усвојено је мање од пола, односно 46 одсто мјера, у процедури их је 23 одсто, а није усвојено 31 одсто.

Влада РС најефикаснија је с усвојених 71 одсто мјера, док их је у процедури 22 одсто, а неусвојено седам одсто.

Када се ради о социјалним реформама, у ЦЦИ-ју су запазили да су реформа јавне управе и тржишта рада до сада биле области с најмањим бројем реализованих мјера.

У тој институцији такође напомињу да је четвртина мјера из акционих планова скројених за спровођење Реформске агенде немјерљива због уопштених формулација чији се исход тешко може мјерити.

Јамила Миловић-Халиловић, портпарол Делегације ЕУ у Сарајеву, каже да ЕУ са забринутошћу примјећује да су реторика подјела и предизборне кампање знатно успориле темпо реформи, посебно у контексту Реформске агенде.

"Велики јавни сектор још увијек је неефикасан, а власти још нису испуниле обећање да ће смањити пореска оптерећења на рад како би се отворила нова радна мјеста и сузбила сива економија. Надаље, постоји потреба за деполитизацијом јавних предузећа како би се стало у крај политичком непотизму, те за побољшавањем одрживости, квалитете и приступачности здравственим услугама", рекла је она.

Подвукла је да ће ЕУ наставити радити са свим заинтересованим актерима и новоформираним властима на свим нивоима у БиХ како би се након избора поново подстакнуле неопходне реформе за добробит грађана БиХ.

Исмар Хота, аутор студије, каже да су најважније мјере, а посебно примарни закони, пречесто усвајане по хитном поступку и без јавне расправе, што је, како истиче, супротно одредбама пословника у парламентима.

"Видљиво је да се ова недемократска пракса користила у оба ентитета. Неки од важнијих закона који су усвојени по хитном поступку су Закон о привредним друштвима, Закон о директним страним улагањима, Закон о измјенама и допунама Закона о доприносима, Закон о измјенама и допунама Закона о државној служби Федерације БиХ, којег је Уставни суд ФБиХ ставио ван снаге", каже он.

Он даље истиче да акциони планови садрже близу петине мјера које нису реформске, него су оперативне и административне.

"Примијећена је још једна необична појава, а то је да су неке мјере у парламентарној процедури по неколико мјесеци или чак више од годину дана", закључио је он.

Извор: Независне