Жена осуђена због трачања

Наиме, како је у четвртак објавио портал Подравски.хр, суд ју је осудио на условну новчану казну у износу од 5.000 куна (око 1.250 КМ) која се неће извршити ако оптужена у року од једне године не почини ново кривично дјело.

Тужиоци Иван и Ђурђица, који живе у Њемачкој, тужбу против своје комшинице Марице, с којом већ дуже вријеме имају нарушене међуљудске односе због неријешених имовинскоправних питања, поднијели су крајем марта 2013. године.

У тужби су навели да су их крајем 2012. године, кад су се вратили кући из Њемачке, комшије и родбина извијестили да их њихова комшиница клевеће по мјесту и о њима прича ружне ствари. У склопу судског процеса суд је саслушао седам свједока и обавио бројне друге доказне радње те утврдио да њихова тужба има основа.

У склопу суђења свједоци су потврдили да је Марица у једном наврату у августу 2012. године пред њиховим комшијама и познаницима изјавила да су Иван и Ђурђица пролупали, да су биједа и да не знају шта раде те да је неколико мјесеци касније, у октобру исте године, у једној трговини Марица за њих изјавила да су све изгубили и да немају више шта радити у Хрватској и да се могу покупити и ићи живјети дјеци у Њемачку.

Супружници су такође утврдили и да су почетком 2013. године своју комшиницу Марицу срели у једној трговини у тренутку кад су куповали храну за пса те да је она при изласку из трговине пред двије жене и једним мушкарцем прстом показала на њих и говорила да су људи који једу псећу храну.

Устврдили су да након тих увреда и клевета више не могу ићи у споменуту трговину јер их је срамота. Додали су и да се, због свега што је Марица говорила о њима, осјећају понижено и потиштено те да их сваки пут кад дођу у Хрватску пријатељи и познаници испитују шта се то дешава с њима и с Марицом, а због чега их је такође срамота. 

Оптужена Марица у својој је одбрани навела да се не сматра кривом те је навела да никада није рекла то за шта је тужиоци оптужују јер те ријечи нема у свом рјечнику и да их не говори никоме, па чак ни животињама. Устврдила је да су се случајеви о којима су свједочили свједоци заиста догодили, али да су свједоци погрешно утврдили шта је она и на који начин говорила о тужиоцима. 

Ту је међутим стала и није жељела даље износити своју одбрану, односно одговарати ни на чија питања, па тако ни на питања своје бранитељке. 

(Фена)