Старина Панто прешао стоту

"Рођен сам у породичној задрузи која је имала шеснаесторо чељади. Радио сам све сеоске послове, доживио и неимаштину и иметак. Био сам катранџија, ашчија, пинтор а највише кириџија.
Кириџилук је тешко сељачко занимање. Кренемо нас неколико рабаџија са воловском запрегом са колима натовареним лучом, катраном и вуном у Шумадију код имућнијих домаћина да нашу робу трампимо за жито. Знао сам путовати и по 12 дана у једном правцу по киши, суснијежици или илинској врућини. Ако је топла ноћ спавали смо на колима а кад пада киша испод њих, покријеш се вуненим ћебетом које до зоре прокисне", почиње причу стари Златиборац.

Оскудна је била и сељачка торбица са храном за пут.

"У шареницу ставимо кукурузни хљеб, човјека би њим убио тако је био тврд, у чанак сира и старог сланог кајмака и то је било све. На лотре кола објесимо бакрачић и кад одмарамо у њему правимо качамак, то нам је главно јело било", сјећа се некадашњи кириџија.

Панто још добро чује, слабије види а ноге га, како вели, помало још носе.

Ових дана туристички радници на Златибору обиљежавају 125 година од почетка туризма на овој српској планини.

Мјесто Кулашевац, тако се некад звао садашњи центар насеља Златибор, посјетио је 1893.године краљ Србије Александар Обреновић и наредио да се ту изгради чесма најавивши да ће то бити туристичко мјесто.

Старина Вранешевић се туриста сјећа кад је као дјечак поред пута грађанима продавао боровнице и јагоде, за што је, како каже, био добро награђен.

"Сјећам се како је настало вјештачко језеро поред Краљеве воде. Прво су мочвару ручно исушивали и блато одвозили робијаши, кад је Тито дошао на власт, а касније и други радници",  испричао је стогодишњак са Златибора.

Панто је 75 година живио у срећном браку из кога се изродило троје дјеце. Има петоро унука и девет паунука.

Његов рецепт за дуг живот.



"Никад не реци да мораш нешто одмах да урадиш. Ради све полако и без срклета, журбе и сикирације. Буди умјерен у свему - јелу, пићу и весељу. И једи здраву храну- хранио сам се млијеком, кајмаком, сиром, месом сувим, кукурузним хљебом доскора. Ови момци кажу да сам дуговјечан што живим на Златибору, ваздушној бањи, а што други не доживјеше моје године. Пусти богати, праве самном рекламу, али нека ако има вајда, нека тако буде",  мудрује Вранешевић.

Представници Туристичке организације "Златибор" су дједа Панти припремили рођенданско изненађење.



Довезли су га у центар, провозали фијакрем, а онда у хотелу "Мона" припремили рођенданску торту.

"Панто је живи свједок развоја туризма на планини. Сада су наши капацитети 25.000 лежаја и годишње на Златобор дође око 300.000 гостију . Биљежимо 1,5 милиона ноћења од којих на странце отпада 30 одсто, ` рекао је у рођенданској здравици замјеник предсједника Туристичке организације `Златибор` Јово Павловић.

Павловић је дједа Панти даровао вунени џемпер из Сирогојна и вунене чарапе бјелаче пожељевши му још доста рођендана.

У здравици уз ракију медовачу најстарији Златиборац је свим окупљеним око њега пожелио – да као и он , доживе стоту.

`Бог те чуо`, рекоше окупљени.

(БН/Р.Т.)