Гдје је завршио новац од акциза?

Поред подизања намета грађанима, и даље остаје нејасно како се троши новац од акциза и гдје он завршава.

БиХ је од 2009. године прикупила преко 6,4 милијарди КМ само по основу акциза на дуван. Колико држава профитира од увођења акциза, најбоље показују подаци да на једној кутији цигарета држави иде више од ¾ тог новца. Са најновијим повећањем акциза, још више ће се повећати износ који од куповине сваке кутије одлази у државну касу.

На цијену кутије цигарета која кошта 5 конвертибилних марака, држава ће од Нове године узимати:

- специфичну акцизу која износи 1 марку и 60 фенинга

- пропорционалну акцизу која износи 1 маруку и 42 фенинга

- ПДВ 0.85 конвертибилних марака

То укупно износи 3 марке и 87 фенинга или чак 79 %.

Поставља се питање - гдје иде тај новац? Више пута је декларативно најављивано да ће бити донесене уредбе по којима ће тај додатни приход од акциза бити директно усмјераван ентитетским фондовима здравства, међутим, то никад није урађено. Економисти тврде да политичари и власт тај новац користе ненамјенски, па већина заврши у јавној потрошњи.

Ако узмемо у обзир да је цијена кутије цигарета најмање два пута већа у односу на куповну моћ, грађани су једноставно били приморани да се окрену црном тржишту или да пређу на варијанту мотања дувана – каже Павловић. Рјешење је са друге стране имала држава, али кад је могла предузети кораке који би спијечили даљи пораст акциза, није се опредијелила за тако нешто. Тада је било битније дати новац онима који га највише троше.

Занимљиво је Управни одбор Управе за индиректно опорезивање подржао повећање акциза на цигарете, иако је тај исти Управни одбор у мају ове године предложио увођење мораторијума на нова поскупљења, јер је агресивна акцизна политика донијела више штете него користи.

Посљедња најава поскупљења је доказ да држава наставља са потезима који су у протеклим годинама довели до цвјетања црног тржишта цигарета, а домаћу дуванску индустрију бацили на кољена.



БН ТВ