Посланици у БиХ плаћени за нерад

Када се анализира рад, поготово, државних парламентараца, видљиво је да су они послије љетње паузе, па до почетка предизборне кампање, одржали свега једну сједницу, која је имала три тачке дневног реда.

У пракси, то значи да ће посланици у парламенту БиХ док се не озваниче резултати општих избора „зарадити“ и 10.000 КМ, а да малтене нису ни сјели у посланичке клупе. Уз то, док нови посланици не сједну на њихова мјеста проћи ће још најмање два мјесеца, што значи да ће на свој конто моћи да додају још бар приближну цифру.

У невладином сектору упозоравају да је овакав начин функционисања парламентарног живота у БиХ морално и финансијски неприхватљив.

– Парламентарни живот у БиХ, или да будемо прецизнији, у Федерацији БиХ и на државном нивоу је, нажалост, у овом мандату замро у цијелој предизборној години. Политичке воље да се то питање регулише дефинитивно нема, иако је било одређених иницијатива да се уведу санкције за посланике који не раде свој посао. Међутим, о оваквим иницијативама се није ни расправљало у парламентима, а камоли да је неки такав закон дошао близу усвајања. Тренутно смо осуђени на “добру вољу” посланика када је ова ситуација у питању, а из њиховог досадашњег дјеловања јасно је да ни њима не смета превише тих неколико додатних мјесеци одмора – каже активиста у НВО “Зашто не” Дамир Дајановић.



Слично мишљење дијеле и у Центру цивилнх иницијатива (ЦЦИ), који прати рад парламената у БиХ.

Консултант у ЦЦИ Жељко Нинковић упозорава да посланици у БиХ у већини случајева „зараде“ и до пет плата годишње без уласка у посланичке клупе. 

– То је евидентно за вријеме годишњих одмора и у мјесецима са великим бројем празника, а томе треба додати и вријеме које се „потроши“ на предизборну кампању. У свему томе, они који нису поново освојили мандат губе све афинитете за рад, док они који су прошли уљуљкано чекају процес конституисања власти. У свему томе низ одлука и закона стоје и нема никакавог критичког односа према ономе што нису ништа радили, а обавезали су се на то – каже Нинковић.

Он, ипак, додаје да је у оваквим околностима, изузетак једино Народна скупштина Републике Српске, која се у неколико изборних циклуса конституише у рекордном року и почне са радом.

– Република Српска најприје конституише Скупштину у односу на парламент БиХ, који је увијек условљен тешким политичким договорима и интересним зонама различитих политичких групација, а у свему томе посланици се понашају веома комотно. Подсјећања ради, у БиХ има 13 парламената. Код већине процес конституисања тече веома споро, због чега има много „празног хода“. Читав тој процес у вези предизборних кампања доводи до потпуне отупљености политичких актера и њихове примарне надлежности, а то је да раде у скупштинама у које су изабрани – истиче Нинковић.

Извор: Српскаинфо