Датум који леди крв Бањалучанима

За два дана бит ће навршено 49 година од катастрофалног земљотреса који је погодио Бању Луку.

За само неколико секунди земљотрес јачине 6,6 степени Рихтерове скале (девет степени Меркалијеве скале) девастирао је град, подсјећају из Сеизмолошке службе Хидрометеоролошког завода РС.

Погинуло је 15 становника, а 1.117 је теже и лакше повријеђено. Материјална штета била је огромна. Потпуно је уништено 86.000 станова, 266 школских објеката, 152 објекта јавне управе и администрације, 146 културних објеката, 133 здравствена објекта...

Тај земљотрес је најјачи који је икада задесио територију Босне и Херцеговине. Његова посљедица је огромна материјална штета у Бањој Луци и петнаест околних крајишких општина.

Сеизмолози подсјећају да се дан прије разорног земљотреса догодио земљотрес јачине 5,6 степени Рихтерове скале.

Бањалучани ни слутили нису да је то само био увод у један веома тежак моменат и раздобље града.

Тадашње градско руководство донијело је одлуку да се наредни дан, 27. октобар, прогласи нерадним даном плашећи се јачег потреса. Одлука се показала исправном, јер је сљедећег јутра, 27. октобра 1969. године у 9 сати и 10 минута, Бању Луку погодио досад највећи земљотрес.

Данас, 49 година касније, на бањалучком Тргу Крајине, као нијеми свједок, налази се "криви сат" чије казаљке показују 9 сати 10 минута и 56 секунди - тачно вријеме тог страшног догађаја.

Послије тог земљотреса донесени су и убрзо ступили на снагу много строжи прописи у области сеизмичког пројектовања и грађења у Босни и Херцеговини.

Земљотрес, као природна појава, не убија, него убијају грађевине, односно објекти у којима живимо и радимо. Због тога, грађевински објекти требају бити пројектовани и грађени у складу са законском регулативом, јер у том случају земљотрес не би смио изазвати структурна оштећења, односно не би смјело доћи до рушења објеката у предвиђеном вијеку његове употребе, подсјећају из Сеизмолошке службе Хидрометеоролошког завода РС.



(Фена)