Открио тајну о Цеци и Аркану

Милош Петковић, познатији као Дафина, бивши наредник Српске добровољачке гарде и један од тјелохранитеља Жељка Ражнатовића Аркана одлучио је да изнесе детаље о којима се до данас није много знало.

У интервјуу за Балкан Инфо, Петковић открива како је било у кампу гарде, у каквим је односима био са Легијом, какав се то инцидент десио на Аркановој и Цециној свадби...

Преносимо дијелове исповијести:

О СРПСКОЈ ДОБРОВОЉАЧКОЈ ГАРДИ

"Упознао сам Арканову куму док сам радио као молер. И ја сам њој завршавао неке радове на њеној кући, а иначе те радове је Аркан финасирао. И једног дана када је он дошао, погледао ме и питао да ли хоћу да се придружим његовој гарди. Пристао сам.



Иначе тада када сам га први пут упознао личио ми је на веома неотесаног и тврдоглавог човека.

Гарди сам приступио у новембру 1993. Ту су већ били Кристијан Голубовић и Милорад Улемек Легија. Кад сам дошао у камп тог дана је управо Легија био дежурни официр. Он ме одмах постројио јер сам ја дошао у поцепаним фармеркама глумећи неку мафију из Браће Јерковић. Било је тешко тих првих дана. Чак сам тада бацио био и бомбу у неки бунар па су ме казнили тако што су ме малтретирали три дана и три ноћи. Казна је била ужасна.

Аркан нас је једног дана постројио у кући где сада живи Цеца и питао ме зашто ме зову Дафина.

Када сам их све видео тамо ја сам питао да ли могу да се вратим у Јерковић. Али ето успео сам да издржим једно четири месеца. Малтретирали су ме само тако, да би ме довели у ред.

Легија ме је малтретирао по целој Кладуши. Узмем девојку, ставим је на мотор и побегнем и онда ме Легија јури по целој Кладуши. Крио сам се код Унпрофораца... Једном сам се и закуцао у њих па ми је Легија забранио да возим мотор.

Иначе да се зна, нису сви у гарди примали плату. Проблем је био што је легија делио плату а да би је примио мораш да дођеш испред њега и да му рапортираш. И било је типова дођу, он их нешто пита, они се збуне и он их отера. Он је имао оне урокљиве очи. Свима су нам рекли да га не гледамо у очи већ у паре које држи у руци.

Легија је сматрао да ако неко има страх да од њега подигне плату, шта ће сутра бити са таквим у некој борбеној акцији. Многи нису ни ручали јер су се плашили Легије. Он је имао обичај да стоји тамо где пролазиш кад узимаш храну. Стане и гледа те оним очима, намрштен. И многи због тога нису ни улазили у кухињу и тако су остајали без ручка.



БИЈЕГ ИЗ ГАРДЕ

Тог дана када сам одлучио да побегнем била је нека киша. Ја и још један смо се спаковали, понели пиштоље и паре. Пуковник Мачак је направио једну грешку коју сам ја после испричао Аркану. Он је имао неке девојке које је доводио на секс. И ја сам чекао да оне дођу, знао сам кад је тај термин и лепо сам израчунао - док се оне скину, док он крене у акцију... И тад сам ја побегао.

Јурили су ме тим џипом, терен је био незгодан, некад немаш где да се сакријеш. Успели смо да после ухватимо аутобус за Нови Сад али нисмо смели после бусом за Београд јер сам предвидео да ће Аркан да блокира аутобуску и железничку станицу. Из Шида сам звао Аркана и он ми рекао да дођем слободно код њега и да ми нико неће смети ништа. Наручио је сок и тражио да му испричам како сам побегао.

Тада ми је Аркан понудио да радим. Добио сам посао да чувам део где је Аркан спавао. Била је велика контрола на капији. Сви криминалци који су долазили морали су да оставе оружје... Морали смо да најавимо ко долази да видимо да ли можемо да тог неког пустимо или не.

Једном је тако дошла Мира Шкорић и она је одбила да је претересемо. Јавили смо Аркану и он нам је рекао да је пустимо на доња врата. Он ју је онда претресао и ишамарао. Нисам био тачно поред њих али сам чуо да је она доносила неку дрогу.

О СВАДБИ АРКАНА И ЦЕЦЕ

То село Житорође није имало ни струју док Аркан тамо није дошао. Кад су биле припреме за свадбу ја сам као своје задужење добио цркву. Она се три дана спремала пред ту свадбу. Мени је допало да баш будем као обезбеђење на улазу у цркву. Да би ушао морао си да имаш пропусницу. И сви су тог дана нормално ушли са тим пропусницама једино Минимакс закаснио. Ем закаснио ем није имао пропусницу. Мало сам га зезао где му је пропусница али сам га на крају пустио. Ипак сви смо знали ко је Минимакс. Ето и он је хтео можда да покаже да може да уђе једини без ње. Иначе ја сам имао и телеграм који је послала Драгана Мирковић у коме каже да не може да дође на свадбу.

Било је напета сва та припрема око свадбе. Цеци се шила хаљина у Италији па је био проблем што су морали да се нађу људи који нису осуђивани који су могли да са Цецом оду у Италију.



Ја сам био распоређен да будем код стола где су седели Лепа Лукић, Жељко Шашић, Ана Бекута... Лепа Лукић је појела сво грожђе и онда је замолила мене као обезбеђење да донесу грожђе. Пратио сам Ану Бекуту до WЦ, дуго се задржала.

Десио се један инцидент. Аркан је снимио једног фотографа који није био позван. И онда је узео моторолу и почео да се дере. Тако да је том фотографу пришло обезбеђење и одузело му фото апарат. Али ето остало је то како је он ушао непозван. Ја сам после сишао до улаза и питао оног што је стајао тамо како је овај ушао, али он каже да нема појма. Ма мора да га му је тај фотограф дао десет марака да би ушао.

О ЋЕНТИ

Питао ме је пред свадбу Аркан да ли имам одело. И ја сам имао већ једно које сам купио од пара које сам зарадио. А имао сам и ципеле али сам хтео да се Аркан мало отовори за свадбу. Глупо је да све имам. Ћента у том тренутку вади 500 марака. А тад си за 100 марака могао да купиш свашта. Циепеле су биле 50 марака. Тих 500 марака сам трошио девет дана. Свашта сам купио. Нисам могао да потрошим. Купио сам сат, ципеле... А кравату ми је поклонила жена од једног полицајца из речне полиције. Тад сам се ја бавио швалерацијом.

У једном тренутку је реаговала и интервентна али тако што су му објаснили да његова жена има права да будем са ким хоће.

За свадбу Арканову су биле плаћене све неке лепе сисате и гузате манекенке које су биле задужене да праве друштво гостима. Кад је Аркан кренуо да испрати попа он нас је затекао са тим девојкама па је морао да реагује.

Ми смо те девојке плаћали, ма каква љубав. Баш смо се истрошили. Ми седнемо у неки мој бмw и одемо у Хајат на кафу. И ту смо много пара дали. Имале су девојке своју цену. Нека је коштала 100 марака, нека кошта бокс цигара. Ал имали смо пара. Па ми смо паре добијали и од Аркана и од Државне безбедности. Знаш ли ти шта значи кад од ДБ добијеш 3.000 марака а од Аркана 1.000 марака. Еј бре па ја сам само патике у то време плаћао 300 марака.

О КРИСТИЈАНУ ГОЛУБОВИЋУ



Он и ја никад нисмо нешто пили кафу или томе слично. Никад се у том нашем кампу није иживљавао. Кристијан је у принципу добар момак. Ја заиста не знам да је он икад правио проблеме у кампу.

О АТЕНТАТУ НА АРКАНА

Пустили су ме из Забеле јер ми је умро отац. Пустили су ме без пратње. Ја завршио сахрану и свратим на Обилић да видим Аркана. Кад сам дошао питам где је Аркан, кажу ми да је у граду. Ја се после вратио у Забелу и после на ТВ чујем да је убијен.

Не знам шта да кажем на питање зашто је убијен. Сумњам на неке људе који су радили шпијунажу.

Али ја лично мислим да није убијен. Уосталом ниједан снимак не показује његов леш. Ја сам хтео једном био напаљен да дигнем плочу на његовом гробу да видим да ли је ту. Ма ја верујем да је он жив - закљчио је Дафина. 



(Балканинфо)