Преминуо професор Јово Миљановић
Јово Миљановић, ванредни професор Рударског факултета Универзитета у Бањалуци, изненада је преминуо 25. октобра у Приједору.
Република Српска
Рођен је 15. августа 1954. у Прибоју код Лопара, гдје завршио основну школу, а средњу школу је завршио у Тузли.
Послије одслуженог војног рока уписао је Рударски факултет у Тузли, одсјек машинство, гдје је дипломирао 1981. године.
Након завршетка првог циклуса студија запослио се у зеничким рудницима, гдје је, између осталог, обављао и функцију техничког директора „Старе јаме“, све до 1992. године.
Почетком ратних сукоба 1992. са породицом се пресељава у Бијељину. Четири године касније заснива радни однос у руднику ЈП ПЕУ „Ресавица“ на пословима главног инжињера за подземну експлоатацију угља и техничког руководиоца предузећа.
Академски назив магистра техничких наука у рударству стекао је 20. децембра 1999, а 26. марта 2010. одбранио је докторску дисертацију на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду.
На Рударском факултету у Приједору радио је од 1. марта 2011, као професор на Катедри за подземну експлоатацију минералних сировина. Поред послова у настави, на овом факултету је обављао и функцију продекана од марта 2011. године до марта 2018.
Био је аутор и коаутор значајног броја научних и стручних радова, двије монофрафије, уџбеника, те је својим радом дао значајан допринос афирмацији Рударског факултета Универзитета у Бањалуци.
Остаће у сјећању као један од најомиљенијих професора и радних колега Рударског факултета у Приједору. Красиле су га лијепе људске врлине – човјекољубље, озбиљност, оданост и емпатија. Био је посвећен послу који обавља и прије свега студентима, чијим успјесима се радовао и поносио.
Професор Миљановић ће бити сахрањен у недјељу, 28. октобра, у 13 сати, на Новом гробљу у Бијељини.
(Агенције)
Послије одслуженог војног рока уписао је Рударски факултет у Тузли, одсјек машинство, гдје је дипломирао 1981. године.
Након завршетка првог циклуса студија запослио се у зеничким рудницима, гдје је, између осталог, обављао и функцију техничког директора „Старе јаме“, све до 1992. године.
Почетком ратних сукоба 1992. са породицом се пресељава у Бијељину. Четири године касније заснива радни однос у руднику ЈП ПЕУ „Ресавица“ на пословима главног инжињера за подземну експлоатацију угља и техничког руководиоца предузећа.
Академски назив магистра техничких наука у рударству стекао је 20. децембра 1999, а 26. марта 2010. одбранио је докторску дисертацију на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду.
На Рударском факултету у Приједору радио је од 1. марта 2011, као професор на Катедри за подземну експлоатацију минералних сировина. Поред послова у настави, на овом факултету је обављао и функцију продекана од марта 2011. године до марта 2018.
Био је аутор и коаутор значајног броја научних и стручних радова, двије монофрафије, уџбеника, те је својим радом дао значајан допринос афирмацији Рударског факултета Универзитета у Бањалуци.
Остаће у сјећању као један од најомиљенијих професора и радних колега Рударског факултета у Приједору. Красиле су га лијепе људске врлине – човјекољубље, озбиљност, оданост и емпатија. Био је посвећен послу који обавља и прије свега студентима, чијим успјесима се радовао и поносио.
Професор Миљановић ће бити сахрањен у недјељу, 28. октобра, у 13 сати, на Новом гробљу у Бијељини.
(Агенције)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (4)
Рму Зеница
лака му црна земља и вјечна му слава.много ноћи смо провели у акцијама спашавања по рудницима.сретно коморату митар
Искрено.сауцесце.није.цовјек.стар.
слава.му.и.хвала.АМИН
Бакица
Драги колега поцивај у миру а твојој породици искрено сауцесце
М. М.
Јову сам познавао дуго. Били смо заједно у рату у ЛАП. Диван човјек. Саучешће породици.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.