Носио непокретну сестру на леђима
Откад се званичне забиљешке воде у Босну и Херцеговину је ушло око 20. 000 миграната, који су на свом путу до бољег живота и бијега од рата прешли преко трња и камења.
Босна и Херцеговина
Тај пут за многе од њих још увијек није завршен.
Међу њима су и Јунус Зазаи из Авганистана и његова непокретна полусестра Дурдана. Путујући "балканском рутом" Јунуз је своју сестру буквално носио на леђима, али су сада "запели" у Босни и Херцеговини, те не могу да наставе свој пут ка Француској гдје су се запутили.
Како пише "Ослобођење", њих двоје су десет пута покушали да пређу границу и уђу у Хрватску, односно на територију ЕУ, али у томе нису успјели. Када их граничари примјете Јунус и Дурдана нису у стању да бјеже, па буду враћени у хотел "Седра" код Цазина, гдје и данас бораве са другим мигрантским породицама.
"Ми смо побјегли из Авганистана, гдје је јако тешко живјети. Нема школе, нема посла, нема новца, нема хране. Талибани и исламски екстремисти су свугдје, то није живот за нас и ми желимо да одемо што даље", прича за поменути лист двадесетједногодишњи Јунус.
Како додаје, њихова дестинација је Француска гдје живе родитељи непокретне дјевојчице. Јунусови родитељи су и даље у Авганистану, гдје вјероватно с нестрпљењем очекују вијести од сина.
Са Јунусом и Дарданом је и дјевојчицина рођена сестра Амина.
"Никад се не бих одвајао од Дурдане, она треба моју помоћ", каже овај храбри младић.
Закључио је да му сестре нису терет, и замолио да се надлежним институцијама пренесе апел да им помогну да ступе у контакт са Дурданиним родитељима, не би ли неко од њих дошао по њих.
Извор: Ослобођење
Међу њима су и Јунус Зазаи из Авганистана и његова непокретна полусестра Дурдана. Путујући "балканском рутом" Јунуз је своју сестру буквално носио на леђима, али су сада "запели" у Босни и Херцеговини, те не могу да наставе свој пут ка Француској гдје су се запутили.
Како пише "Ослобођење", њих двоје су десет пута покушали да пређу границу и уђу у Хрватску, односно на територију ЕУ, али у томе нису успјели. Када их граничари примјете Јунус и Дурдана нису у стању да бјеже, па буду враћени у хотел "Седра" код Цазина, гдје и данас бораве са другим мигрантским породицама.
"Ми смо побјегли из Авганистана, гдје је јако тешко живјети. Нема школе, нема посла, нема новца, нема хране. Талибани и исламски екстремисти су свугдје, то није живот за нас и ми желимо да одемо што даље", прича за поменути лист двадесетједногодишњи Јунус.
Како додаје, њихова дестинација је Француска гдје живе родитељи непокретне дјевојчице. Јунусови родитељи су и даље у Авганистану, гдје вјероватно с нестрпљењем очекују вијести од сина.
Са Јунусом и Дарданом је и дјевојчицина рођена сестра Амина.
"Никад се не бих одвајао од Дурдане, она треба моју помоћ", каже овај храбри младић.
Закључио је да му сестре нису терет, и замолио да се надлежним институцијама пренесе апел да им помогну да ступе у контакт са Дурданиним родитељима, не би ли неко од њих дошао по њих.
Извор: Ослобођење
Повезане вијести
Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској
Босна и Херцеговина
7
Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа
0
ПОСКОК открио детаље велике акције у БиХ - Ухапшено 15 особа
10
Централна банка БиХ пушта у оптицај нове кованице
1
Велика акција ПОСКОК-а: Заплијењено 110 кг дроге, међу 11 ухапшених некадашњи пратилац Ненада Нешића
84
Ухапшен Тузлак, пронађена три кг дроге и пиштољ
2
Коментари (10)
Валтер
Као народ испољавамо мрзњу умјесто љубав према мигрантима.Да се ја питам мигрантима бих понудио да зиве код нас у насој земљи.Села су нам пуста.Дјеца одлазе у иностранство.Све је необрадјено.Неце имати ко да ради.Постацемо пустиња пуна растиња и зивица.Све це зарасти у коров.Дајте те народе да остану да код нас и да им додијелимо земљу и силна напустена имања.За годину дана неце бити радника ни на помолу.Ко се боји појма нације миграната тај није цовјек за ову цивилизацију.
Забрањено пусење
Некада смо ми бивси Југословени били најхуманији народ на свијету,а гледај нас данас
БЛ
Овог младог цовјека треба наградит и помоци му гдје је медјународни црвени крст да изадне у сусрет
На жалост
Ни код једне врсте живих бића немам толико зла као што је то у људском роду .
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.