Младић се вратио на дједовину

Окружен херцеговачким брдима и природом, у селу удаљеном десет километара од Требиња, свој мир с 22 године нашао је Марко Шкеро. Оставивши свој посао, брзину живота у граду, овај вриједни младић прије пет година дошао је на дједово имање и ту одлучио да живи. Направио је мини фарму, уредио дом, те тако постао једини становник овог напуштеног села.

"Радио сам у граду, у једној приватној фирми четири и по године, у производњи намјештаја, онда сам одлучио да пробам да одем у иностранство. Отишао сам у Шведску, био сам мјесец дана, међутим није ми се свидјело тамо. Вратио сам се, дошао на село, и дошао на идеју да бих могао да кренем с неком фармом. Почели смо градити шталу, помогли су ми родитељи, подржали су ме, тако да смо стигли до овога", подсјетио се Марко.

Тренутно има 15 крава, а планира да тај фонд повећа на четрдесет грла, а с обзиром на то да ће му бити потребна помоћ, већ је почео с градњом апартмана за чобане.

Марко се бави производњом и продајом сира, али и продајом дрва иако не интензивно као у ранијем периоду. Због љубави према селу и пољопривреди ништа му, каже, не пада тешко, нити рано устајање и обавезе, нити чињеница да је сам у цијелом селу. Неугодних ситуација није имао.

"Увијек сам волио село, и кад сам ишао у школу сваки распуст и викенд проводио сам на селу. Ујутро кад устанем одмах идем у шталу, да се намире обавезе, да се почисти штала, да се краве пусте на испашу, и онда увијек има посла око куће око имања, оде се увече и до града. Има се времена и за то", испричао је.

Село броји три куће, али заинтересованих за повратак осим Марка засад нема.

"Наравно да би дошли кад би се локалне власти више побринуле за то. Вратили би се да им помогну да обнове куће, штале , у том случају би било заинтересованих да се врате".

На селу се, каже, може добро живјети, а онај ко хоће да ради може да заради и више него у граду. Рецепт за успјех су стално унапређивање имања и сводневни рад, поручује Марко, с дубоком вјером у остварење свог циља, а то је отварање мљекаре и сиране, гдје би се по традиционалној рецептури производио чувени требињски сир, а потом цертификован као органски производ извозио и ван Босне и Херцеговине.

(Н1)