Јавна имовина судија и тужилаца?

Годинама уназад подаци о томе шта све посједују судије и тужиоци у нашој земљи, те да ли су то зарадили од својих плата или не, нису били доступни јавности. Именовани носиоци правосудних функција су попуњавали имовинске картоне, који се чувају у Високом судском и тужилачком савијету. Међутим, за разлику од изабраних политичких званичника, судије и тужиоци нису били подвргнути суду јавности. Од наредне године то би се требало промијенити, јер на снагу ступа ново правило, према којем ће и они морати попуњавати електронске обрасце о имовини, који би требали бити лакше доступни грађанима и новинарима.

"Правилником се уводи примјена електронског система који ће омогућити ефикасније подношење и објављивање финансијских извјештаја судија и тужиоца на wеб страници ВСТВ-а БиХ. До његовог успостављања, судије и тужиоци ће током 2019. године финансијске извјештаје достављати у штампаној форми, а који ће јавности бити доступни на захтјев и у складу са законима о заштити личних података и слободи приступа информацијама. Када ће електронски систем бити у потпуности функционалан, тренутно нисмо у могућности прецизирати", саопштено је у ВСТС-у.

Електронски систем имовинских картица носилаца правосудних функција дио је обавезе власти у Босни и Херцеговини из Реформске агенде, а више невладиних и међународних организација става је да ти имовински картони требају бити јавни. Колико ће то заиста и бити, пита се новинар Н1 Амарилдо Гутић.

"Бојим се да ће то бити још једна испразна манифестација транспарентности у раду правосуђа. Мене би као грађанина више занимало колико су ти тужиоци урадили за оно колико су плаћени. Да ли су радили пуно радно вријеме, да ли су урадили истраге како треба и колико је ефикасан њихов рад", истиче Гутић.

Уколико, нови Правилник заживи, сваки новоименовани судија и тужилац мораће у року од 30 дана по ступању на дужност доставити информације о својим, као и финанцијама супружника и дјеце, док они што су већ на дужности морају ажурирати наведене информације: како су и када стекли некретнине и возила, вриједности веће од 5.000 КМ, средствима у банци, полици осигурања... И не само то - дужност им је навести поклоне и донације веће од 25 КМ ако су везане за њихову дужност, али и оне приватне веће од 500 марака, односно 1.000 укупне годишње вриједности. У Високом савијету увјеравају да се редовном провјером утврђује постојање баланса између финансијског прилива и одлива.

"У оквиру ванредних провјера, једном годишње, врши се и провјера, насумичним одабиром, најмање 10 посто поднесених финансијских извјештаја. Уколико се уоче неправилности о њима се обавјештава Уред дисциплинског тужиоца. Када је ријеч о неправилностима које се могу квалификовати као кривично дјело исте се упућују и надлежном тужилаштву, а у случају прикривања имовине, обавеза, прихода или расхода и надлежном пореском органу", појашњавају у ВСТС-у.

Премда у ВСТС-у тврде да провјеравају да ли судије и тужиоци могу оправдати својим примањима оно што посједују као покретну и непокретну имовину, није познато да је до сада ико од носилаца правосудних функција, санкционисан. Н1 је више пута тражила увид у имовинске картоне судија и тужиоца али је Високи савијет сваки пут одбило захтјев, правдајући се Законом о заштити личних података. У Агенцији за заштиту личних података су рекли да не постоји разлог да се јавности не доставе подаци о имовини судија и тужиоца, уз уклањање личних података.

А да према позиву судија и тужиоца треба имати посебан сензибилитет, сматра адвокат Асим Црналић. Објављивање података о њиховој имовини, каже, може бити мач са двије оштрице.

"Нисам за такав приједлог да имовина судаца буде доступна јавности. За то сам да све о тој имовини зна ВСТВ. Суци обављају деликатан посао, и често у сусрету са људима који су починили кривична дјела. Ако дајете податке о имовини, дајете и податке о адреси те имовине, и то може бити озбиљан проблем", сматра Црналић.

Објављивање имовинских картона, сматрају упућени, требала би пратити и стриктна провјера наведених података, јер је пракса на примјеру изјава о имовини политичких званичника у нашој земљи показала да оно што је наведено као њихова својина, неријетко, нема много везе са стварним богатством које посједују. 

Извор: Н1