Ко ће купити руднике Љубије?

На продају је понуђено 64,99 одсто акција Љубије, чији је власник Република Српска. Номинална вриједност пакета акција износи 33 милиона марака, односно једну марку по акцији. Одлуком о продаји дефинисано је да је почетна цијена 2,09 марака по акцији, односно да је вриједност комплетног пакета 69,02 милиона марака. ИРБ је чак поставила и критеријуме за све потенцијалне купце.

„Они подразумијевају да потенцијални купац мора обављати рударску дјелатност при чему се под истим подразумијева експлоатација металичних минералних сировина, те да има остварен годишњи промет од најмање 100 милиона марака у 2016. и 2017.години“, пише у саопштењу ИРБ БЛ.

Додатни услови су да купци не могу бити државни органи, организације и предузећа из БиХ којима је државни капитал већи од 25 одсто али и домаћа физичка и правна ллица која нису измирила пореске обавезе. Иако Арцелор Миттал испуњава све наведене услове, директор Митала нам је у кратком телефонском разговору рекао да се још увијек чека став људи из централе Миттала, чије сједиште је у Луксембургу. Други понуђач је Исраели инвестмент гроуп чији директор нам је потврдио да су и даље заинтересовани за куповину акција Љубије и да очекују побједу.

„Ми ћемо учествовати, имамо партнере који имају потребне критерије за рударства за финансијски извјештај тако да је код нас све у реду“, истиче Евгениј Зотов, директор Исраели инвестмент гроуп.

Из синдикалне организације Миттала кажу да су и раније упозоравали и тражили да разговарају са Владом Српске да би се избјегла ситуација да радници,у случају погрешне продаје, остану без посла.

„Наше индиције иду у том смјеру да у случају негативне продаје постоји могућност смањења производње у Арцелор Миталу Приједор а самим тим и смањење броја радника и због тога смо највише били забринути због чега смо хтјели да објаснимо људима који су одлучили да на овај начин али чини се да нисмо имали ни подршке ни разумијевања тих људи“, сматра Саша Кукољ, предсједник Синдикалне организације Миттал.

Ни у Синдикату металаца и рудара Републике Српске нису задовољни начином како се у случају продаје Љубије третирају радници. Зато, кажу, ако Љубија оде у погрешне руке, и ми идемо одавде.

„Ми као Синдикат подузимамо све и ступили смо у контакт са разним свјетским агенцијама и стављамо се на располагање свих нас 850 да идемо да радимо било гдје у свијету јер овдје највјероватније не вриједи ништа друго“, упозорава Миланко Стојић, потпредсједник Синдиката металаца и рудара РС.

Економисти кажу да је добро да су коначно дефинисани критеријуми за потенцијалне купце јер то спречава додатне манипулације и даје озбиљност продаји.

„Очигледно је неки модус нађен између зенице као прерађивача руде и Владе Српске која је одустала од тих самоинцијаивно примљених понуда исраели инвестмент а с друге стране мислим да је на тај начин задовољен коалициони договор“, каже Зоран Павловић, економиста.

Продаја РЖР Љубија траје већ четири године. Посљедњи покушај продаје Љубије у мају 2017.године изазвао је жестоке трзавице унутар владајуће коалиције. Док су СНСД и Социјалистичка партија пристали да се рудник прода компанији Исраели инвестмент гроуп, ДНС се противио продаји том инвеститору и подржао понуду Арселор Миттала са којом РЖР Љубија има заједничко предузеће у Приједору. Након више неуспјешних покушаја продаје, Влада Српске је крајем прошле године избацила Рудник жељезне руде Љубија са листе стратешких предузећа, чиме је омогућила приватизацију без сагласности Народне скупштине Републике Српске.



БН ТВ