Спомен-плоча Дучићу у Женеви
У Женеви је свечано откривена спомен-плоча посвећена великом српском писцу и дипломати Јовану Дучићу који је у том граду провео седам година.
Србија
Спомен-плоча, која је дар Министарства културе Србије швајцарском граду, постављена је у непосредној близини Универзитета у Женеви, на згради у којој је Дучић живио у вријеме студирања и на њој пише:
“Овдје је у вријеме својих студија живио Јован Дучић (1874-1943), кнез српске поезије, писац, путописац и дипломата. У спомен на великана српске књижевности, Министарство културе и информисања Републике Србије, новембра 2018. године”.
Иницијативу за постављање обиљежја покренула је Амбасада Србије у Швајцарској, желећи да остави трајни спомен на вријеме које је славни српски пјесник и дипломата провео прво на студијама у Женеви, од 1899. до 1906. године, а затим и у својству сталног делегата Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца при Друштву народа, 1925. године.
Амбасадор Србије у Женеви Снежана Јанковић захвалила је Женеви за разумијевање историјског и културолошког значаја постављања ове спомен-плоче за Србију, српски народ у Швајцарској и културну сарадњу двије земље.
– Овим чином дајемо мали допринос чувању успомене на великана српске књижевности, али и подсећамо на дугу традицију културних веза Србије и Швајцарске, у којој су део свог образовања стекле и многе друге знамените личности наше земље – истакла је Јанковићева.
Академик Милован Данојлић рекао је да је боравак Јована Дучића у Швајцарској оставио посебно велики печат у Дучићевом стваралаштву и животу, преносе београдски медији.
– Овај песник који долази из мале земље дао је велики допринос светској поезији, а спомен-плоча остаје као трајно сведочанство о Дучићевем двоструком боравку у Женеви – нагласио је Данојлић.
Члан Градског вијећа Женеве Реми Пагани захвалио је за вриједан поклон у спомен на некадашњег славног становника тог града.
На крају свечаности преводилац Дучићевих дјела Слободан Деспот прочитао је дио путописа “Прво писмо из Швајцарске” и “Пјесму жени” на српском и француском језику.
(Срна)
“Овдје је у вријеме својих студија живио Јован Дучић (1874-1943), кнез српске поезије, писац, путописац и дипломата. У спомен на великана српске књижевности, Министарство културе и информисања Републике Србије, новембра 2018. године”.
Иницијативу за постављање обиљежја покренула је Амбасада Србије у Швајцарској, желећи да остави трајни спомен на вријеме које је славни српски пјесник и дипломата провео прво на студијама у Женеви, од 1899. до 1906. године, а затим и у својству сталног делегата Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца при Друштву народа, 1925. године.
Амбасадор Србије у Женеви Снежана Јанковић захвалила је Женеви за разумијевање историјског и културолошког значаја постављања ове спомен-плоче за Србију, српски народ у Швајцарској и културну сарадњу двије земље.
– Овим чином дајемо мали допринос чувању успомене на великана српске књижевности, али и подсећамо на дугу традицију културних веза Србије и Швајцарске, у којој су део свог образовања стекле и многе друге знамените личности наше земље – истакла је Јанковићева.
Академик Милован Данојлић рекао је да је боравак Јована Дучића у Швајцарској оставио посебно велики печат у Дучићевом стваралаштву и животу, преносе београдски медији.
– Овај песник који долази из мале земље дао је велики допринос светској поезији, а спомен-плоча остаје као трајно сведочанство о Дучићевем двоструком боравку у Женеви – нагласио је Данојлић.
Члан Градског вијећа Женеве Реми Пагани захвалио је за вриједан поклон у спомен на некадашњег славног становника тог града.
На крају свечаности преводилац Дучићевих дјела Слободан Деспот прочитао је дио путописа “Прво писмо из Швајцарске” и “Пјесму жени” на српском и француском језику.
(Срна)
Повезане вијести
Студенти: Од РТС-а тражимо информације од јавног значаја
6
Откривени детаљи хапшења Миљана Хофмана у Београду
8
Лавров са Вулином о важним питањима сарадње СРБ и РУС
7
Вучић: Србија изгубила оно по чему је била препознатљива - стабилност
11
Лордан Зафрановић добио награду "Планетарни Тесла" за животно дело
3
Коментари (5)
Вук
А засто бас на латиници. Због свајцараца? Они знају српски кад је на латиници. Како би писали у Пекингу?
Пабло
Српска историја почиње у 19. вијеку.
Ратко
Слицна плоца постоји вец годинама у Цириху посвецена Николи Пасицу.
Милос
Хвала ти Бозе, конацно једна лијепа вијест.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.