Демократе освојиле Представнички дом, Трампови републиканци задржали Сенат
Амерички Представнички дом добиће демократску већину, док ће републиканци америчког предсједника Доналда Трампа задржати контролу над Сенатом, објавили су амерички медији.
Свијет
Такви резултати у складу су с предизборним анкетама и анализама.
Републиканци су досад контролисали Конгрес. У Сенату су имали тијесну већину (51 сенатор према 49 демократских), а већу у Представничком дому (236 посланика према 193 демократских, уз шест празних мјеста).
Комплетан састав Представничког дома и Сената биће познати тек након што се затворе биралишта широм земље и дођу резултати.
Процјене су да ће демократи добити 229 мјеста, а републиканци 206 у Представничком дому.
Иако су демократи преузимањем тог дома однијели велику побједу, оцјењује се да ипак није дошло до "противтрамповског вала".
Велика побједа за републиканце је она сенатора Теда Цруза у Тексасу, у тијесној трци с демократом Бетом О'Роуркеом, звијездом ових избора у чију су кампању је уложен велики новац. Црузова побједа омогућила је републиканцима да задрже кључно мјесто како би одржали већину у Сенату.
На изборима који се традиционално одржавају средином мандата актуелног предсједника, бира се 435 чланова Представничког дома, 35 од 100 чланова Сената и 36 од 50 државних гувернера, као и бројни остали државни и локални дужносници.
Американци су у великом броју изашли на изборе за Конгрес који се сматрају неком врстом референдумом о предсједнику.
Премда се име Доналда Трампа не налази на гласачким листићима, многи Американци доживјели су изборе као референдум о предсједнику.
Историјски, предсједникова странка на средини његовог мандата ријетко избјегне протестно гласање и пораз.
Нова лица америчког Конгреса
Американци су добили досад најмлађу жену у Конгресу, Алеxандрију Оцасио-Цортез (29), демократкињу из Неw Yорка која је изабрана у Представнички дом.
Аyанна Пресслеy изненађење је из Бостона. Та 44-годишња демократкиња биће прва црна жена која ће представљати Массацхусеттс у Конгресу.
Демократкиња из Кансаса Схарице Давидс прва је америчког аутохтоног становништва која ће бити изабрана у Конгрес.
Гласачи у Миннесоти и Мицхигану изабрали су и прве двије муслиманке, бившу избјеглицу из Сомалије Илхан Омар и Палестинку Расхиду Тлаиб рођену у Детроиту.
Држава Цолорадо изабрала је првог гувернера који се декларише као хомосексуалац, демократа Јареда Полиса. Полис, који је у Представничком дому од 2008. побиједио је републиканца Wалкера Стаплетона.
Брат америчког потпредсједника Микеа Пенцеа - Грег Пенце - ушао је у Представнички дом, представљајући се као конзервативац који се бори против побачаја и за ношење оружја. Инспирише га, како каже, предсједник Трамп.
Новоизабрани посланици започеће мандат 1. јануара 2019.
Ови избори сматрају се почетком Трампове предизборне кампање за 2020. годину.
Извор: Агенције
Републиканци су досад контролисали Конгрес. У Сенату су имали тијесну већину (51 сенатор према 49 демократских), а већу у Представничком дому (236 посланика према 193 демократских, уз шест празних мјеста).
Комплетан састав Представничког дома и Сената биће познати тек након што се затворе биралишта широм земље и дођу резултати.
Процјене су да ће демократи добити 229 мјеста, а републиканци 206 у Представничком дому.
Иако су демократи преузимањем тог дома однијели велику побједу, оцјењује се да ипак није дошло до "противтрамповског вала".
Велика побједа за републиканце је она сенатора Теда Цруза у Тексасу, у тијесној трци с демократом Бетом О'Роуркеом, звијездом ових избора у чију су кампању је уложен велики новац. Црузова побједа омогућила је републиканцима да задрже кључно мјесто како би одржали већину у Сенату.
На изборима који се традиционално одржавају средином мандата актуелног предсједника, бира се 435 чланова Представничког дома, 35 од 100 чланова Сената и 36 од 50 државних гувернера, као и бројни остали државни и локални дужносници.
Американци су у великом броју изашли на изборе за Конгрес који се сматрају неком врстом референдумом о предсједнику.
Премда се име Доналда Трампа не налази на гласачким листићима, многи Американци доживјели су изборе као референдум о предсједнику.
Историјски, предсједникова странка на средини његовог мандата ријетко избјегне протестно гласање и пораз.
Нова лица америчког Конгреса
Американци су добили досад најмлађу жену у Конгресу, Алеxандрију Оцасио-Цортез (29), демократкињу из Неw Yорка која је изабрана у Представнички дом.
Аyанна Пресслеy изненађење је из Бостона. Та 44-годишња демократкиња биће прва црна жена која ће представљати Массацхусеттс у Конгресу.
Демократкиња из Кансаса Схарице Давидс прва је америчког аутохтоног становништва која ће бити изабрана у Конгрес.
Гласачи у Миннесоти и Мицхигану изабрали су и прве двије муслиманке, бившу избјеглицу из Сомалије Илхан Омар и Палестинку Расхиду Тлаиб рођену у Детроиту.
Држава Цолорадо изабрала је првог гувернера који се декларише као хомосексуалац, демократа Јареда Полиса. Полис, који је у Представничком дому од 2008. побиједио је републиканца Wалкера Стаплетона.
Брат америчког потпредсједника Микеа Пенцеа - Грег Пенце - ушао је у Представнички дом, представљајући се као конзервативац који се бори против побачаја и за ношење оружја. Инспирише га, како каже, предсједник Трамп.
Новоизабрани посланици започеће мандат 1. јануара 2019.
Ови избори сматрају се почетком Трампове предизборне кампање за 2020. годину.
Извор: Агенције
Коментари (12)
075
Да није било Милорада, " одлазећа администрација " би доживјела катастрофу, али Милорад спаси ствари у задњем моменту, хахахаха!
да није милоКрада
Да није милоКрада, ове би изборе изгубио трамп. него несебицна подрска милокрадова помозе да трамп побиједи.
НН
Ово су све незваницни подаци и ниста не вриједе док нас ЦИК не заврси бројање. То це трајати јер им је за насих 1 мил. гласаца требао мјесец дана.
Митар
Трампу није помогао ни Милорад Лакташенко, Апелујући да Срби у Америци гласају за републиканце. Оста ти Милораде на црној листи јш дуго година.
Радован
Нај боља држава на свету
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.