Детаљи оптужнице против аутомафије

Детаљним ишчитавањем откривено је да су оптужени, распоређени у групама, имали изнајмљене гараже у Бутмиру, Пејтону, Кошевском Брду, Отесу и Ченгић Вили гдје су скривали украдена возила.

У неким случајевима возила која су крали с подручја Кантона Сарајево, а није било насеља из којег неко путничко моторно возило није било отуђено, скривали су на паркингу у Лужанима, паркингу испред Мерцатора на Илиџи или у РС.

За возила која су одлучили да врате власницима по цијени која се кретала од 500 до више од 3.000 евра, у зависности од бренда возила, предавали су их на Брусу на Требевићу, скретању за Јахорину или у Војковићима. Зарађени новац група је дијелила између себе.

У оптужници се да наводи да је у крађи возила група окупљена око Давора Нинковића и Срете Пајића користила за извидницу најчешће возило пежо у власништву Нинковићеве супруге. Возили су се по паркинзима по Илиџи, али и другим дијеловима града. Потом би великом брзином обили возило, покренули га и одвезли.

Готово да није било марке возила које нису украли, а нису "бирали" ни власнике. На удару су били и страни држављани, али и фирме, авиокомпаније, општине и заводи. Украдена возила за која нису добили откуп возили су Вишеград и Зворник одакле би се даље преко илегалних граничних прелаза код Рудог превезли у Србију. Такође, биле су линије из Мостара и Широког Бријега. Украдена Возила из тих подручја довозили би до Јабланице гдје би их преузимао други члан групе, а потом договореном линијом поново ишли на Вишегад, Горажде и Рудо.

Испред украденог аутомобила ишао би још један "чистач" који би дојављивао особи која управља украденим возилом гдје се налазе полицијске патроле и како да избјегну царинску контролу.

Утврђено је да су украдена возила читава или у дијеловима завршавала у Ужицама, а када је у питању подручје БиХ, у Кисељаку, Вишеграду, Зворнику...

У једном случају украден је рено меган на подручју КС, те је одвезен и паркиран испред стамбене зграде према кули. Власник је сам пронашао возило у Отаџбинској улици и пријавио полицији.

Било је ситуација када су и пријетили возачима ватреним оружјем. Мирослав Пејић и Енис Мандал су у улици Лопата намјеравали да украду БМW са шведским регистарским ознакама. Власник је био у возилу. Пријетећи ватреним оружјем истјерали су га из возила и одвезли га у гаражу на Ченгић Вили.

У другом случају Пејића и њему познату особу из групе у крађи је спријечила полиција ПС Вогошћа. Обилазили су паркинг с фантомакама на глави када их је полиција угледала. Пејић је убрзао кретање возила док је друга особа с њим у возилу уперила оружје у правцу полицајаца који су реаговали и запуцали. Том приликом Пејић је рањен, али су успјели побјећи.

Група из Мостара у којој је био Јозо Маркић украдена возила су остављали и на Тјентишту.

Бранислав Гордић и још неколико особа из других мјеста, растављали су аутомобиле у дијелове, а оне које нису продавали, сјекли би на што мање дијелове и палили, а потом бацали у оближњим подручјима. Гордић је дијелове скривао и у својој радњи и продавао.

Наредбе су најчешће добијали од групе са Пала.

Подсјетимо, оптужница терети Данила Цицовића, Ениса Мандала, Владимира Крсмановића Крша, Зорана Мирјанића, Марка Трифковића Жижана, Срећка Трифковића, Срећка Мандића, Славена Дакића Жућу, Мирослава Ћепу, Давора Нинковића, Томислава Петровића Тому, Горана Нижића, Бојана Сташевића, Ферду Вукоју, Његослава Милинковића Љутана, Бојана Кошарца, Мирослава Пајића, Милорада Мирковића, Срету Пајића, Зорана Чобовића, Јозу Маркића, Пунишу Пурковића, Далибора Васковића,Мирсада Бркића, Мирослава Шкобу, Бранислава Гордића и Николу Радића за крађу најмање 200 возила вриједних неколико милиона КМ.

Извор: Кликс