Иза кулиса: Ко је вршио притисак?!

Српско руководство је имало разрађену тактику како да до чланства не дође, односно да Косово не буде примљено у свјетску полицијску организацију, али је исто тако и Приштина имала своје методе убјеђивања за сасвим супротан циљ – чланство.

Међутим, да би се до оваквог резултата дошло, требало је и времена, “живаца”, лобирања, ургенција, писама, а потенцијално и кривичних пријава. Свако је са своје стране “тактизирао” и повлачио потезе за које је сматрао да су добри.

Овога пута Србија је била успјешнија па Косово, ни послије два круга гласања, није успјело да обезбиједи двотрећинску већину земаља чланица, како би постало дио Интерпола.

50 + 1 глас

Процјене српске стране биле су да је потребно више од 50 гласова како би се Косову онемогућило чланство.

Пројекција се ослањала на процјену према којој је на посљедње двије скупштине у Монаку и Пекингу присуствовало 165, односно 140 делегата. Најмање 50 гласова “против” обезбјеђено је јуче у оба крига гласања.

Лобирање

Приштина је у процес лобирања ушла прије Србије. Промотивни спотови – емитовани у појединим европским институцијама – и плаћени текстови у међународној штампи представљали су само први талас притиска на државе да подрже КиМ у Интерполу.

Осим тога, Приштина је имала, званично, и буџет за лобирање и, како се спекулисало, “1.000 ролекса” које је обезбиједила као подстицај појединим делегатима да би подржали чланство. За приштинску страну отворено су лобирале Турска, Албанија, САД и Велика Британија.

13 чланова комитета

И прије засједања у Дубаију Србија је ургирала у Интерполу да ово питање не смије бити стављено на дневни ред, најприје зато што то сам статут те организације (према ком чланица Интерпола не може бити држава која није чланица УН) забрањује. 

Чланови Извршног комитета, руководећег тијела организације, нису имали консензус по овом питању, али је одлука већином гласова (6:7) ипак донијета, па се о КосовКривичне пријавеу гласало.

Специјални извјестилац

Посебну помоћ у постизању позитивног исхода на страни Србије имао је специјални извјестилац Интерпола. Наруку Србији ишла је чињеница да је у питању био Александар Прокопчук, руски делегат са великим утицајем у организацији.

Прокопчукови аргументи ишли су у корист Србије, а позитиван утицај би могао бити и већи јер се бивши службеник руског министарства унутрашњих послова помињао као будући генерални секретар Интерпола.

Писма са аргументима

Мјесец дана прије гласања у Дубаију аргументи обје стране били су увелико на столу. Мање је познато, међутим, да су писма са тим аргументима упућивана државама чланицама из Београда и Приштине, али и из Москве и Вашингтона. Конкретно, САД и Русија су активно учествовале у убјеђивању чланица Интерпола да подрже, односно блокирају Приштину.

Руски аргументи поклапали су се са српским: пријем КиМ у Интерпол био би кршење статута ове организације, не би било у складу са међународним правом (конкретно са резолуцијом 1244) и дубоко би политизовало ту професионалну институцију.

Кривичне пријаве

У посљедњој фази борбе против чланства КиМ у Интерполу српски представници били су спремни и да поднесу кривичне пријаве против руководства организације, конкретно против генералног секретара Јиргена Штока.

Незванични извори Блица потврђују да је таква намјера представљена и самом Штоку на састанку у Лиону, као и да је правни тим Србије разматрао како би кривичну пријаву формулисао.

Извор: Блиц