"Нећу чекати истину 30 година"

ЕНЕРГИЈА СРЦА Не, ми нисмо одабрани. Ми смо једини чули зов! И ми смо били животиње које осјете зов неког из чопора, па сви приђу да виде шта се дешава. То је природно и нормално. Генетским кодом смо то наслијеђивали десетинама хиљада година и дошли смо до тога да не осјећамо ништа, да нам смрт дјетета не значи ништа. Слаб смо ген имали као народ. Распали смо се! Разорени смо! Загарантовано нестајемо. Људи, будите свјесни да је зло завладало. Јесте ли ви толико хипнотисани да ово зло не видите? Па да ли је могуће да не чујете овај зов родитеља којем је крило сломљено? Па како је то могуће да човјеку са сломљеним крилом ви хоћете да почупате сво перје па да се свали у провалију, и да славите то? Да ли је могуће да сте толико болесни? Па дајте људи ако тако нешто осјећате, знајте да морате ићи доктору. То вам је тешка душевна болест. Природа је човјеку усадила тотално друге вриједности. Усађено нам је да помажемо једни другима. Шта се овдје у међувремену десило? Какви су ово вирови? Шта нас ово врти 25 година у круг? Ко је крив за ово? Па шта нам се ово дешава мајко мила? Ко сте ви? Запитајте се сами? Није то нормално. Ма то нигдје на свијету није нормално и ви то знате. Зашто је толико тешко бити добар? Нема шансе да са таквим размишљањем имате нормалне животе. Сви ви који тако размишљате, окрените се око себе. Размислите добро шта вам највише треба у животу? Ја ћу вам помоћи, јер вама треба помоћ. Ви сте озлијеђени! Зато ништа и не осјећате. Вама само треба љубав, јер начином живота и дешавања то вас је некако мимоишло кроз живот. Љубав је само прошла поред вас. Јер вјерујте, када осјетите љубав на прави начин, ма нема шансе да имаш овакво размишљање. Пробајте се освјестити. Пробајте наћи тај комадић љубави и распламсати га у вулкан па да се као људи прикључите остатку свијета. Нећете нигдје стићи без љубави. Ма нигдје ниси добро дошао. Нема пута без љубави. Тај пут сигурно води кроз лавиринт из којег нема изласка, а ни спаса. Тај пут води до лошег живота, до лоше породице, до лошег одгајања дјеце. Нема шансе да одгојите дјецу како треба. Ви мислите да све добро радите али вјерујте, све што радите је погрешно. Јер напросто, природа ти каже ако је неко у опасности ти му требаш помоћи, а ви одмажете и по природи ви нисте нормални. То не кажем ја, него основна начела људскости и човјечанства. Гледајте шта радите овом човјеку осам мјесеци, хеј, осам мјесеци ви њему отварате груди. Сијечете га тупим сабљама. Кидате грудну кост, разарате је. Кукама му ребра развлачите. Ударате га буздованима. Чује се ломљење костију. Те прљаве руке, умотане бодљикавом жицом, гурате у груди и душу његову и тргате мртво дијете из њега. Јауче! Риче! Дозива! Не да вам сина. Кожа се истеже. Месо се развлачи и кида. Крв пљушти на све стране. Пуцају артерије, плућа крљају, мијеша се крв и ваздух. Е онда с тим крвавим рукама одете својим кућама милујете плод свој, стоко болесна и изопачена, јебем ли вам мајку ненормалну. Знате ли уопште колико је тешка суза његова? Једна кап је довољна, да од туге море у крв претвори, да све увене као што је овај наш јадни град увенуо. Нема више ваздуха. Нема више среће. Нема ничега. Све сте уништили кретени ненормални! Док пишем плачем. Шта радите ово побогу? Па да ли сте ви нормални? 18.оох! Црквена звона се чују као и сваки дан у исто вријеме. Тако нам почиње сваки скуп. Сваки пут помислим коме звони? За шта звони ако неће за смрт дјетета? Ма треба да звони док све не попуца и док правда не дође. Не треба да стаје, јер зато црква треба да нам служи, да обавијести народ да је дијете мртво, а не да ме обавјештава колико је сати. Па да народ изађе да се запита. Цркве су звонима обавјештавале несрећу или свечани чин, а данас колико је сати. Знамо ми колико је сати али не знамо ко нам мучки уби дијете. Онда ми се по глави мота мисао да ли би одгризао звоно или би пропао у црну земљу да ме нема, да нестанем. Подигнем главу, а у граду гунгула, врви све. Црни Петак! Какав црни петак? Црна је нама година! Црни су нама животи ови усирени. Гледам људе као мухе без главе. Грамзају да што прије купе нешто. Борба је! Велик је попуст! Збрка жива, купује се. А шта он да купи? Коме да купи? Једино јакну да му купи па да оде на гроб, да му крст загрне јер му ни споменик не може направити од туге големе. Како да оде? Шта да му каже? Да му каже: Ево сине, донио је тата јакну, да крст загрне, да не иструне чекајући правду. Јел то да му каже? Ајој како смо се огријешили! Ово само јак земљотрес може поравнати. Нема нам спаса за ово. Да ли ви можете само да замислите? Да сте сви дошли на Трг па лијепо отишли у куповину. Како би то нормално, природно и људски било? Па да ли ви имате ишта у себи? Да ли ви у тим својим мислима можете да замислите само колико би лијепу ствар урадили? Шта вас испуњава у животу? Како можеш проћи поред дјечијег гроба, а не погледати? Ма не могу овај дио даље писати умријећу од туге. Љубав, понос, снага, племенитост, када све те осјећаје успијете осјетити у једној стотинки, да их све сабијете у један моменат. Тад осјетите да сте човјек. Е то вам је карта за рај. На овом мјесту се она узима. Дођи на Трг! Осјети ту енергију, пробај! Испери мисли бистрином. Цијело једно море енергије се налази на тргу. Дођи и узми је. Дођи да осјетиш шта је Храм. Дођи да видиш како је бити изворни човјек. Пробај да отвориш то срце, јадно, напаћено и окупано тугом. Срце које вапи за љубављу. Скини те окове скорене магме. Распукни је! Направи пролаз за праву крв, да уђе у срце слободно, а не да срче крв, јер га то боли. Отвори га! Пусти доброту нека струји. Пусти срце нека букти, нека пали све. Осјети топлоту како навире. Осјети како све гори од љубави, јер је у њој спас. Осјети како се месо опоравља. Пробај да осјетиш сваку пору, сваку длачицу како скупља ударе енергије. Осјети таласе са Трга. Пробај да осјетиш сваку капљицу са тог таласа која умива ум красотом својом. Боже, како је лијепо осјетити. Хвала ти за овај дар и дај га свим људима, молим те, кумим те, преклињем те, јер у томе је спас. Ја сам своју карту узео! Знам гдје путујем кад кренем. И даље мислим да људи нису свјесни шта пропуштају у својој непосредној близини. Освјестите се људи. Испред вас је најчистији извор људске доброте који можете да видите и ако желите да осјетите. Сагни се, клекни, затвори очи, умиј се, удахни дубоко колико год можеш и осјети то, јер нема ништа чистије од овог срца. То је та доброта о којој се прича. То је та љубав која плови свијетом. Која плеше валцер пред нама и показује се. Па дај узми је и буди човјек. Није тешко! Само се препусти и уживај у Божијем дару, јер љубав је Бог! Кад спознаш праву и истинску љубав тад упознајеш Бога. Тад креће просвијетљење душе и тијела јер без љубави нема живота, јер она је тај Рај о којем се прича. Као што на земљи само на једном мјесту постоји извор, праве, чисте изворне воде, тако на Тргу имамо праве, изворне људе. Људе којима су преци прењели изворно чојство. Дођите слободно

ИСТИНА И ПРАВДА✊

ПРАВДА СЕ НЕ ТРАЗИ КОД МАФИЈЕ КОЈА ТИ ЈЕ УБИЛА ДИЈЕТЕ ТЈ. КОД МАФИЈЕ НА ВЛАСТИ ВЕЦ СЕ ПРАВДА УЗМЕ У СВОЈЕ РУКЕ,ДА ПРОТЕСТВУЈЕС И ТРАЗИС ПРАВДУ У НЕКОЈ ДРЗАВИ ВЕЦ БИ ЈЕ НАСАО.

Лука тамо неки. Узми у обзир да ти убију дијете,да ти убију будуцност. Питам те како ста гдје и како , питај се фрајеу ?

Страва и узас.Дијете убијено,оцигледна манипулација истраге и цовјек који је осудјен да свако веце ту стоји и пита ко му је убио сина.А народ гледа ,једни су за ове,једни за оне.Хљеба и игара.Засто се неко смије Давору,ста је ненормално у томе сто трази да се убиство ријеси?Засто то неким људима смета?Да ли је нормално да се десавају убиства и ко је следеци?

Крвници,убице И сотоне,ДАВИДОВ ГРОБ вас је ПОБИЈЕДИО!

Драги пријатељу ако знас ко ти је убио сина, узми правду у своје руке и рокни га, али се мени цини да ти немас ниста од доказа и не знам ста знаце ови скупови и велики и мали,политицари су те узели извакали и пљунули.

Подршка Давору!

ПРАВДА ЗА ДАВИДА!!!

Кољи, вода ври.... Човјеће знаш ко га је убио....

Напоран си Даворе Драгицевицу

Стици це заслузена казна кад тад убице и злоцинце, а и оне који су их подрзавали. Правда це побиједити. Правда за Давида и сву дјецу!