Криза ће у БиХ постати стил живота

Вец је одавно тако назалост. Лијепих времена се сјеца само онај ко је у то доба зивио. 20-30 година као да смо упали у септицку јаму, из које никако да се избавимо.

ОДГОВОР СВИМА ОВИМА КОЈИ КРИТИКУЈУ СТАВ ПРОФЕСОРА ЖИВАНОВИЋА: Дијагноза коју је професор поставио је сасвим тачна. Приговарати њему да прича празне приче је неосновано и некоректно. Нема тог лијека нити има љекара који може излијечити болесног пацијента уколико пацијент не показује жељу за изљечењем и не слуша савјете и упуте љекара. Поготову тај пацијент нема шансе за изљечење уколико умјесто упута љекара слуша и уважава упуте „врачаре“. Дакле, у нашим условима, комплетно друштво (највећи дио друштва) је „болесни пацијент“. При томе тај пацијент уопште није заинтересован да се његовом болешћу позабаве истински стручни људи – познаваоци стварног начина лијечења болесног друштва, јер би прва фаза тог лијечења била болна (а то не жели нико), у другој фази би се тек почело осјећати да тегобе стагнирају, а тек у трећој фази би био примијетан почетак опоравка од болести. Свака од тих фаза има своје временско трајање и изљечење није могуће „преко ноћи“. То је једноставно тако. То су природне законитости и то не може другачије. Међутим, ми грађани, нисмо спремни да чекамо, а поготову још да улажемо своју властиту енергију у процес изљечења (да сарађујемо са оним ко нас лијечи и да му у томе помажемо). Ми то хоћемо одмах и само за себе. Не занима нас „општи интерес“. Ја сам гладан и дајте „закољите вола да се ја наједем“, а то што ће остатак вола бити упропаштен – шта ме брига (ја ћу појести 1 кг, а 500 кг ће бити – због мог једног, упропаштено). Нажалост, жао ми је што то морам рећи (јер и ја сам дио овог друштва па се то и на мене – колико толико – односи), ми на овим просторима немамо ментални капацитет да можемо успоставити организовано, цивилизовано и уређено друштво (државу). И, у суштинском смислу то нико (или барем веома значајан дио становништва) и не жели. Зашто ?! Па зато што би сви (или барем већина) жељела да се на неки начин окористи и дође до нечега што јој објективно не припада, те се надају да ће доћи (кад – тад) и њихов тренутак да „ЈАМЕ“ „свој дио“, који им у суштини не припада. Због тога они „подржавају“ овакав начин функционисања наших друштава (не буне се, не предузимају ништа да би се стање промијенило)!!! То је пука истина, колико год ме због тога почели нападати. Прије пар дана разговарам са Марком који је на „привременом“ раду у Њемачкој. Марко тамо има пријатеља Рудолфа који је рођени „Швабо“. И Марко и Рудолф су „просјечни“ и обични људи. Прошле године у (отприлике) ово доба, Рудолф позове Марка угосте а и да му помогне јер Рудолф ће пећи неку ракију (нешто слично као што многа домаћинства и код нас раде). И оде Марко пријатељу Рудолфу испеку они ракију па ће Рудолф Марку: „Е у понедјељак морам у општину да пријавим да сам испекао ракију“. „Зашто“ ? – изненађено ће Марко. „Па да ми обрачунају и да платим порез“ – одговори Рудолф. На то ће Марко: „Па ниси ваљда луд да то радиш! Нико ни незна да си ти пекао ракију“! „Ах, нема везе, ја то морам урадити, тако је по закону прописано“ – рече Рудолф. Марко опет мало поразмисли па упита: „Па добро колико ћеш пријавити да си испекао ракије“? „Све“ – одговори Рудолф. Марко опет мало мудро и проницљиво (онако бистро Балкански) поразмисли па опет посавјетова свог пријатеља „Швабу“: „Пријави пола. За име бога неће једна Њемачка пропасти ако ти не платиш порез на испечену ракију, или барем на пола испечене ракије, а нико (држава) ти не може открити колико си ти стварно испекао ракије“. На то ће Рудолф („Швабо“): „Тачно је то да неће Њемачка пропасти ако ја не платим порез који сам дужан платити. Али ако сви ми („Швабе“) не платимо порез, онда ће Њемачка пропасти! А ако пропадне Њемачка онда ћу пропасти и ја и сви ми „Швабе“, а ја не желим да се то догоди“!!! Ето кратка (по моме мишљењу) врло поучна прича. Поставимо себи питање – ко од нас тако резонује ? Свако сваког хоће „преварити“ („болест паланачке свијести“), а да при томе никако не допуштамо да се нека наша активност тумачи као наше варање некога, а иста таква активност од стране некога према нама ће бити доживљена и тумачена као веома негативна !!! Овдје Држава вара своје грађане (умјесто да их штити – јер државе се формирају и организују управо због тога), грађани варају и поткрадају СВОЈУ Државу и то постаје начин живота. Код нас Државу варају и поткрадају највише они који су задужени да је чувају, унапређују и развијају, а иза њих, свако у мјери у којој му се укаже прилика. Данас је то тако – колико год се неко противио оваквом моме ставу! Нажалост, тај начин живота једно друштво не може водити ка напретку, просперитету и развоју. Напротив, то неминовно води у пропадање (умирање) свеопштег друштвеног супстрата и потенцијала!!! Има ли рјешења за излазак из оваквог нашег стања ? Сваки проблем ИМА РЈЕШЕЊЕ (то је у најбуквалнијем смислу ријечи тако – и није нека фраза), само је питање – да ли ми заиста желимо рјешење или нама уствари више одговара ово стање „контролисаног хаоса“. Јер, хм…, „можда ће се и мени указати прилика да нешто јамим“. У уређеним системима (у правилу) се не може ништа јамити, али се може нормално и пристојно живјети од нормалног (не израбљујућег) рада. Ако уредимо друштво нећу никако доћи у прилику да „нешто јамим“, него ћу морати „нормално радити“ – па што ће то мени ?! ОСТАЈЕМ ДА ЧЕКАМ СВОЈУ ПРИЛИКУ ДА ЈАМИМ СВОЈ ДИО, без обзира што и ако ми допусте да то јамим, то ће бити само најситније мрвице од великог (огромног) колача, ја ћу ипак стрпљиво чекати. Боље ишта, него ништа. И да завршим. Рјешење је у нама грађанима који живе овдје. Рјешење наших проблема неће пасти са неба. Неће га донијети ни друге државе, односно њихови политичари. Само ми који живимо овдје можемо изнаћи рјешење за наше проблеме. То рјешење се темељи на давно постављеним аксиомима и максимама као напримјер: „не чини другима оно што не желиш да се догађа теби“; „чувај туђе као да је твоје“; „поштуј друге као што желиш да други поштују тебе“, итд. ДАЛИ СМО МИ ТО У СТАЊУ ???

Зиле је велицина . Ето среце да су сви професори такви , не би студентима и друством млатили ови купљени клосари .

Добра дијагноза стања друства професора Зивановица.Сустина је да се градани не опредјељују за идеје него за појединце или групе унутар клеронационалистицких идеологија које по природи своје идеје затварају друство у средњовјековне торове. Босна и Хецеговина данас је дубоко подјељења заједница клериканих друстава са властелом која је изнад закона и поданицима који их слиједе.Разлицитост конфесија даје привид секуларности а залагање за интеграције и просторе 21 вјека је само добро изрезирана представа за народ и медународну заједницу.Прогнозе за сутра су суморне и пуно смо близе уводењу инквизиције него отвореног друства,правне дрзаве и политицара ,дрзавних циновника у слузби и на добробит својих градана.Постојеци партијократијски систем је гаранција опстанка оваквог стања које се назалост мора рјесавати далеко радикалнијим мјерама и средствима.

Изванредна слика насе перспективе. Менталитет папка је одгојен на најбољи нацин: имамо га у тузиластву, полицији, сколству, музици итд. Ако иградимо аутопутеве брзе це доци до размјене становниства: наси градјани на рад у западне земље, а избјеглице да населе наса опустосена села.

Сто ни ови и овакви мудриници иду на зивце. Све накадано знају и знају другим мудровати. Господо ако знате ви боље, ухватите се у костац па ви направите неки резултат. Направите странку изадјете на изборе па це те видјети колико би сте гласова добили, па она будите ви опозиција.

Има професоре будала на свим странама које такав стил прихвацају. ...а кад додје до ратс... Јис веце биједе бит це кукања и јаука.

"Остаћемо слика и прилика друштва које је већ озбиљно болесно од паланачке свијести!" Професор Жиле објаснио.