Србија направила искорак ка ЕУ

Они су назначили области где је даљи напредак неопходан.

Највише се инситсирало на независном правосуђу, слободи изражававања и медија и усклађивању спољне и безбедносне политике са политиком ЕУ. 

Посланици Европског парламета у великом броју осудили су увођење такси на робу из Србије од стране Приштине. 

Известилац Европског парламета за Србију Дејвид Мекалистер навео је да власти у Београду спроводе ”импресивну агенду економских и структурних реформи” чији су резулатати, према његовим речима, већ видљиви. 

”У области владавине права неопходно је осигурати примену независног правосуђа у пракси, док корупција и организовани криминла представљају препреку не само за демократски, социјални и економски развој Србије већ и целог региона”, поручио је Мекалистер. 

Он се заложио и за јачање ислободе изражавања и медија у Србији и подсетио на важност регионалне сарадње и нормализације односа Београда и Приштине. 

Кристијан Дан Преда из Европске народне партије каже да би желео да види Србију у ЕУ чланству до 2025, али је упозорио да много посла остаје да се уради. 

”Изгледа да дијалог са Косовом је фундаментално питање и да тамо постоје препреке и назадовања због одлуке Косва да уведе таксе на робу која долази из Србије”, поручио је Ден Преда. 

Он је такође нагласио забринутност што највиши српски званичници не прихватају одлуке Суда у Хагу и масакр у Сребеници не карактеришу као геноцид. 

Посланица евроспких Социјалдемократа Тања Фајон каже постоји разлика између ”онога што пише у ЕУ документима и стварне ситуације у земљи”. 

"Истина је да Србија има позитивне економске индикаторе, али и даље има проблема са владавином права, дубоком подељеношћу друштва и слободом медија”, изјавила је Фајон. 

Она је европским посланицима показала насловну страну Илустроване политике ”Пси су пуштени” и оценила да такве ствари Србију удаљавају од ЕУ. 

”ЕУ неће бити целовита без Србије, али не треба нам Србија где ћемо да читамо пребијеним члановима опозиције и националстичким играма већ о здравој демократији и добрим односима са Косовом”, поручила је Фајон. 

Представница Европских конзервативаца и реформиста Ружа Томашић је изнела забринутост због умереног тона којим се у извештају о Србији говори о процесуирању ратних злочина. И остали чланови Европског парламента из редова хрватских парламентараца углавном су се жалили на питање права хрватске мањине у Србији и јурисдикцију Београда у процесуирању ратних злочина при ћему су оценили да се Србија понаша као ”мали Хаг”. 

Са друге старне било је и оних посланика као што су Жан Лук Шафхаузер или Андор Дели који су се заложили за смањивање притиска на Србију да” изабере између Истока и Запада”, односно на повећање пристиска на Приштину да једностраним потезима не угрожава нормализацију односа са Београдом. 

Посланик Иво Вајгл је поручио да европски Либерали подржавају интеграције Србије у ЕУ и преговоре који се тим поводом воде. Он је навео да Србија мора више да уради у области владавине права, у успостављању плуралистичких и демократских односа у Паралмету Србије, као и у осигуравању слободе медија. 

”Неопходно је појачати ниво комуникације како унутар земље тако и са суседима и завршти са говором мржње. Само таква Србија биће добродошла у ЕУ”, закључио је Вајгл. 

У име Зелених, посланик Игор Шолтес навео је да је Србија ”апсолутно напредовала” у областима јавне администрације, тржишној економији и економском расту и еконмској стабилности. 

Према његовим речима још је посла остало да се уради у области борбе против корупције и организованог криминала. 

Он је навео да је Србија важан играч у целом региону и да зато ЕУ мора да регује на поједине изјаве које долазе од српских званичника, указујући на свој амандман који говори о непризнавању одлуке Суда у Хагу да је у Сребреници почињен геноцид. 

О његовом амандману, као и о преосталих седам усмених амандмана и целокупној Резолуцији о Србији, Европски парламент ће сутра гласати у четвртак у подне.

(Тањуг)