Како је настала Краљевина СХС

Свечаном прокламовању државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца претходили су закључци Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба из покрајина Аустроугарске и одлука скупштина Војводине и Црне Горе о уједињењу са Србијом.

Народна скупштина Срба, Хрвата, Буњеваца, Словака, Русина и осталих народа из Баната, Бачке и Барање донела је 25. новембра 1918. Одлуку о присаједињењу Војводине Краљевини Србији. 

Велика Народна скупштина српског народа у Црној Гори одлучила је 26. новембра 1918. у Подгорици да се "Црна Гора с братском Србијом уједини у једну државу". 

Према подацима Архива Југославије, у међувремену, притиснут развојем догађаја, Средишњи одбор Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба донео је, после извесног премишљања, 24. новембра 1918. одлуку о уједињењу са Србијом и упутио делегацију у Београд. 

На проглашењу, 1. децембра, у Адреси, коју је у присуству престолонаследника Александра, чланова српске владе и делегације из Загреба прочитао Анте Павелић "Зубар", саопштени су закључи да Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба "проглашава уједињење државе Словенаца, Хрвата и Срба са Србијом и Црном Гором у једну јединствену државу", да владарску власт на читавој територији новостворене државе врши краљ Петар И, односно регент Александар Карађорђевић, као и да се образују јединствена парламентарна влада и народно представништво. 

Народно вијеће изразило је жељу да се Привремено народно представништво формира споразумно између Народног вијећа и представника народа Краљевине Србије, установи одговорност владе према парламенту, остану дотадашње покрајинске управе, које ће бити одговорне аутономним представништвима и под контролом државе, да се Конституанта изабере на основу општег, једнаког, равноправног, тајног и пропорционалног права гласа, а дефинитивне државне границе буду у складу са етницким границама на основу принципа народног самоопредељења. 

У Одговору на Адресу, престолонаследник Александар је у име краља Петра И прогласио "уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца", и рекао да це образовати владу која це бити одговорна народном представништву и чији ће први и најважнији задатак бити утврдивање државних граница у складу са етнографским нацелима. Регент Александар је прогласио уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба, а не са државом Словенаца, Хрвата и Срба која није била међународно призната. 

Прводецембарске изјаве као "конститутивни акт" представљале су основу државноправног провизоријума у новоствореној држави Краљевини СХС од уједињења до доношења Видовданског устава 1921. године. 

У том периоду највишу власт у Краљевини СХС представљали су краљ, односно регент Александар, влада и Привремено народно представништво. Прва влада КСХС образована је 20. децембра 1918, а Привремено народно представништво састало се 1. марта 1919.

(Тањуг)