Радници понудили двије опције

На нивоу Европске уније нема јединственог става о питању рада недјељом и празницима. Док Аустрија, Белгија, Француска, Њемачка, Грчка, Пољска и Норвешка забрањују рад недјељом, уз изузетак бензинских пумпи, пекара, туристичких подручја, неке земље попут Италије, Чешке, Хрватске, Србије, Црне Горе озбиљно полемишу на ову тему.

У БиХ, могућност забране рада недјељом најављена је само у Републици Српској. Идеја је потекла од Синдиката трговине Републике Српске.

"Кренули смо полако у ту иницијативу, анимирамо чланство, чија нам је подршка овдје кључна. Још увијек чекамо да се заврши коначно конституисање власти јер нам је неопходна подршка и одређених институција, прије свега партнере видимо у Министарству трговине и туризма, Министарству рада, Министарству породице, омладине и спорта. На чела ових институција долазе нови људи и, чим њихова имена буду позната јавности, крећемо у преговоре. Партнере ћемо тражити  и у обе хришћанске цркве, укључићемо и покрете потрошача, а тренутно тражимо и подршку од међународних фондација. Гледајући којом динамиком све то иде сада након избора, вјерујем да ће цијели децембар бити мјесец конституисања комплетне ентитетске и државне власти, јануар је у Републици Српској препун празника, тако да неке озбиљније разговоре нећемо моћи водити прије краја јануара, почетка фебруара", каже предсједник овог синдиката Горан Савановић.

Отворени смо за двије опције. Уколико не буде стопостотна забрана рада недјељом, онда ћемо тражити да се ограничи број недјеља у којима радник може да ради, на највише  16-17 недјеља годишње. Али у том случају тај рад треба бити плаћен бар 250 посто. Такав примјер имамо у Словенији. Ако у овој земљи радите 17 седмица, рад вам је плаћен 250 посто, а ако радите 18-19 седмица годишње, онда су оне плаћене 500 посто. У том правцу ћемо, вјерујем, моћи извући побједу над послодавцима. Значи, нека изаберу или ће то бити стопостотна забрана рада недјељом или ће бити дјелимичан рад недјељом, али плаћен 250 или 500 посто. То је наш циљ који желимо остварити у наредној години, истиче Савановић.


На питање да ли му је познат став послодаваца, имају ли они разумијевања за ову иницијативу, Саванови каже: "Ми имамо потпуно опречне ставове, они су апсолутно против тога. Њима је једини циљ да зараде паре, а све остало их не интересује, ама баш нимало. По њима је то губитак радних мјеста, губитак промета што нема никакву економску подлогу.

Ту је у питању проста математика, ако данас купите два хљеба, један ћете појести данас, а сутра други. Како може једна Њемачка да ради и живи? Како може једна Аустрија? Како код њих није било пада промета и укидања радних мјеста. Ако недјељом уђете у наше велике маркете, видјећете колико радника недостаје, морате да се окрећете и тражите радника.  

Послодавци су већ смањили раднике на минимум. Тај радник ако буде одмарао недјељом, сасвим је логично да ће му бити лакше. Код нас се, нажалост, све свело на то да послодавци анагажују минималну радну снагу, за минималну плату и да их исцрпљују до изнемоглости. То је класична неокапиталистичка идеологија која сматра човјека за сунђер - истрљаш га, потрошиш и бациш.

У Хрватској је ова активност у пуном замаху, они су доста тога урадили,  размјењујемо искуства и имамо одличну сарадњу и њихову пуну подршку, као и колега у Србији. Свима ће нам ово бити најзначајнија активност у наредној години.

Морам признати да имамо врло лошу сарадњу са колегама из Синдиката трговине ФБиХ. Синдикат ППДИВУТ покрива  други дио, али у овом моменту морам рећи да нисмо имали никакве конкретне разговоре везано за ову активност. Али мислим да је ово иницијатива коју сваки синдикат треба да подржи".

На питање да ли су имали подршку од неких политичара, Савановић истиче: "Политичаре смо избјегли зато што су били избори. Био је један покушај да нам украду идеју, па су се сами јављали и нудили, међутим нисмо пристали, знате у предизборној кампањи се пуно обећа, а мало тога испуни. Зато смо одлучили ићи самостално и мислим да  то и јесте најбољи пут".

У трговинама у Републици Српској ради око 45.000 људи, што је око петина укупног броја запослених и углавном је ријеч о женама. 

Плата просјечна у трговини је 640 КМ, али у ту плату је урачунат и топли оброк, превоз, минули рад и све. Значи, на крају добијете минималац око 450 КМ. Плате су једноставно мизерне, лоше и недостојне једног нормалног живота без оптерећења.

Један човјек, ако има четверочлану породицу, не може да живи од те плате и тачка. Има најава да би просјечна плата у идућој године требала да се повећа на 1000 КМ, а то би значило да би у трговини можда догурала до 700 КМ, али ни то није довољно. Једноставно, по овом питању се мора нешто учинити и то што прије, упозоравају из синдиката.
 
Извор: Бука