Многим занатима пријети нестанак

Неки занати нестају, неки су и даље ту, али интересовање за њих је мало. Иако, бављење занатом доноси хљеб у руке, у данашње вријеме занатлијама је тешко очувати посао.

“Да нису толики намети могло би се живјети. Док поплаћете све режије јако мало остаје. Свако јутро кад ставим кључ у браву мени треба 60 КМ да подмирим обавезе према радњи, тек то преко 60 КМ могу рачунати неком својом зарадом”, каже кројачица Бојана Керлета.

Многи производи који су били неопходни за живот прије сто година, данас више нису. Промјеном начина живота дошло је и до губљења одређених заната.

Многи су заборављени, а неки на граници ишчезавања. Ћурчија Ђорђе Дрвеница каже да је Бијељина некада била и занатски град. Постојало је шест, седам ћурчијских радњи. Данас само његова пркоси новом времену.

“Све до рата овај занат је био златан, а онда је почео да пропада. У задњих десет година прође и мјесец два да не пазарим ниједног динар”, каже Дрвеница.

Неко од заната може да живи, неко једва преживљава, али свим занатлијама је заједничко једно - свој посао не би мијењали ни за шта на свијету. Али, оно што би мијењали је окружење у којем ће радити. Зато их све више одлази трбухом за крухом.

“Највећи дио таквих радника овдје има плате од 400 до 600 КМ, уз то је добар дио непријављен или пријављен на минималац. 4Занатлија тамо кад оде има од 1000 до 1.500 еура плату”, каже секретар Удружења “Предузетник” из Бијељине, Миле Стевић.

Потреба за занатлијама у данашње вријеме је велика. Зато треба стварати услове да се таква радна снага и задржи, истиче Стевић.

“Ми годинама укатујемо на потребу да се смање порези и доприноси уз тврдњу да ће се повећати прилив у буџету јер ће се повећати број пријавлених радника. Није интерес послодавца да држи непријављеног радника”, каже Стевић.

Вриједне руке злата вриједе, каже стара пословица, али те вриједне руке треба задржати овдје стварајући повољан амбијент за пословање.

(БН телевизија)