Воја једва крпио крај с крајем

Током снимања серије, глумац није имао новца.

– Дошао сам да потпишем уговор, а директор продукције ми је понудио три пута мањи хонорар од уобичајеног. И рекао: “Потпиши, ако нећеш ти, има ко хоће”. Већ тад. Али је био и лукав, и мудар човјек и додао: “Немој се зезати, ово ће ти донијети велику популарност”. Сви ми, нас пет, шест који смо носили серију, потрошили смо хонораре током снимања – рекао је Брајовић и присјетио се висине свог хонорара:

– Велики, толики да би данас било незамисливо радити такав пројекат. Тешко ми је рећи колико би то данас било, сигурно вишемилионски буџети у еврима. Драган и ја смо снимали “Отписане” три године. Није нам остало ништа јер су директори, продуценти… размишљали: “Зашто да он добије, а гдје сам ја ту?”. Сад се то исто догађа. 

Глумац признаје да му је популарност и те како пријала, посебно женска пажња, али у то вријеме, управо због финансијске ситуације, није излазио.

– Пријало нам је, не може нешто такво да не прија. Али ја сам и даље становао на тавану у некој кући. Улазио негдје са задње стране, па горе по шкрипавим степеницама, тихо да некога не пробудим. Имао сам пећ нафтарицу, а нисам имао за нафту. У подруму је живио неки Хасан који је на трициклу разносио нафту. Ја на тавану, он у подруму. Често ми је позајмљивао новац да напуним нафтарицу. Нисам знао ни како ради па би се угасила, а од хладноће би се вода у врчу заледила. С друге стране, требало је тад имати репрезентативан однос према себи. На том га тавану нисам могао имати. Зато у то вријеме нисам пуно ни излазио. Имао сам пријатеље из позоришта, били смо стварно нераздвојни. Кад бисмо ишли у кафану, плаћали смо заједно. Толико смјешни да смо од њих преживљавали. Као додатак на плату првацима позоришта. За двије године снимања добили смо отприлике још једну плату. Али кад је почео да се снима филм “Повратак отписаних”, добили смо знатно већи износ, рекао бих десет пута већи – прича глумац.

(Блиц/24сата.хр)