Главни циљ већа конкурентност

Вишковић је рекао да су међу приоритетима у Приједлогу програма економских реформи Републике Српске за период 2019-2021. година, који се усваја по хитном поступку, истраживање, развој, иновације и дигитална економија, као и европске интеграције, регионална и међународна сарадња.

"О Програму економских реформи сам говорио и у свом експозеу прије пар дана и добро је што су у њему, између осталог, видљиви Српска и њене институције. У програму су садржани средњорочни макроекономски оквир и оквир фискалне политике, те свеобухватан програм структурних реформи", рекао је Вишковић, образлажући овај приједлог у Народној скупштини.

Он је позвао посланике да подрже овај приједлог да би до Нове године били усвојени кључни документи Српске.

Вишковић је навео да претходно дефинисани циљеви обухватају мјере на основу којих ће бити спровођене и смјернице за политике које су раније усвојене, али уз пуно поштовање уставних овлашћења сваког нивоа власти у БиХ и надлежности институција.

Ријеч је, навео је Вишковић, о циљевима којима се фокус са фискалних политика помјера на политике реалног сектора и структурне реформе.

"С обзиром на то да се у току 2018. године очекује раст привредних активности у износу од 3,6 одсто, тако се и у наредном периоду предвиђа привредни раст од 3,7 /2019./, четири /2020./ и четири одсто /2021./ као резултат даљег раста домаће тражње, одрживог нивоа извозне тражње и позитивног ефекта инвестиција", рекао је Вишковић.

Он је истакао да је планирано јачање пореских контрола с циљем смањења избјегавања плаћања пореза и обима "сиве економије".

"Планирано је да у области пореског система буде унапријеђено е-пословање, ради смањења трошкова и цјелокупног унапређивања ове области. У плану је и доношење новог Закона о порезу на додату вриједност ради његовог усклађивања са прописима ЕУ и евентуалне компензације због смањења прихода од доприноса", нагласио је Вишковић.

Он је додао да ће очекивани раст привредне активности у земљама окружења кроз одрживу извозну тражњу омогућити даља позитивна кретања у спољнотрговинској размјени и позитивно се одразити на раст и развој индустријске производње, посебно прерађивачке индустрије која је извозно оријентисана.

"Осим тога, очекује се даљи тренд раста енергетског сектора", навео је Вишковић.

У приједлогу Програма се наводи и да ће развој индустрије омогућити већа инвестициона улагања, као и повећање броја запослености, што ће уз раст личних примања омогућити раст домаће потрошње. Планирана инвестициона улагања такође би, како се наводи, требало да допринесу укупном привредном расту.

Приједлог програма економских реформи за период 2019-2021. година израђен је на основу методологије и смјерница Европске комисије.

Према овом приједлогу, структурне мјере Српске су реформа тржишта енергије и транспорта, секторски развој, пословно окружење и смањење неформалне економије, истраживање, развој и иновације и дигитална економија, реформе у вези са трговином, образовање и вјештине, запошљавање и тржиште рада и социјална заштита.

Основни оквир за израду овог документа су меморандуми о заједничким политикама и мјерама потписани у децембру 2017. године са социјалним партнерима, Смјернице за развој привреде које је Влада припремала од априла ове године заједно са представницима републичке Уније удружења послодаваца и Привредне коморе Српске и Програм рада Владе Српске за мандатни период 2018-2022. година.

Ове смјернице представљене су на конференцији "Привреда Републике Српске од 2019. до 2022. године - дијалог за будућност".

Ђурић: Повећати продуктивност привреде

Предсједник Привредне коморе Републике Српске Борко Ђурић истакао је данас у Бањалуци да је неопходно повећати конкурентност и продуктивност привреде и спровести реформе из Програма економских реформи с циљем побољшања стандарда у Српској.

Ђурић је подсјетио да су за привреду проблем фискална и парафискална оптерећења, али и одлив радне снаге.

"Повећањем конкурентности привреде остварићемо дио зацртаних циљева, међу којима је повећање плата. Морају бити створене реалне претпоставке за њихово повећање, а то значи сузбијати сиву економију, рад на црно и нелојалну конкуренцију", рекао је Ђурић у Народној скупштини Републике Српске.

Он каже да је Привредна комора Републике Српске дала допринос креирању програма економских реформи.

"Формирање нових министарства, привредници су прихватили као јасну поруку да је намјера Владе да се више посвети привреди. Премијер долази из привреде и познати су му проблеми са којима се суочавају привредници", рекао је Ђурић.

Он сматра да је потребно обезбиједити што виши степен уважавања приједлога привредника и заштитити домаћу производњу.

"Вјерујемо да ће реализација овог програма дати очекиване резултате. Очекујемо да ћемо учествовати у креирању оперативних планова за реализацију мјера из Програма економских реформи, а дајемо подршку Влади у настојању да спроведе реформе на добробит грађана Републике Српске", закључио је Ђурић.



Извор: Срна/БН ТВ