Контрамјере не воде рјешењу

Мјере Приштине проузроковале су већу штету Србији него БиХ, каже Душан Нешковић из Министарства спољне трговине и економских односа у Савјету министара БиХ.

„БиХ нема толико велике проблеме. Србија ипак има око 900 милиона КМ извезених роба, а истовремено повратак роба у Србију је јако мали. У исто вријеме БиХ извози 150 милиона КМ, а увоз је само 15 милиона КМ.“

Контрамјере нису рјешење.

„То не би имало ефекта јер је Косово њедна од ријетких територија гдје БиХ има позитиван спољнотрговински биланс - 164 милиона извоза, а 16 милиона увоза. Такође, БиХ са Косова увози такорећи, неважне производе. Уколико би увели контрамјере, БиХ би упала у замку да крши ЦЕФТА споразуме“, каже Немања Васић из Спољнотрговинске коморе.

„БиХ до сада није уводила никакве мјере, међутим и када смо покушали и причали о томе, одмах је стигла реакција из Европске комисије која је била врло оштра“, прича Владимир Благојевић из Привредне коморе Републике Српске.

Највећу цијену платиће крајњи корисници роба и произвођачи.

„То је сигурно. Ово иде и на штету предузећа која прерађују сировину и тешко ће се наћи замјенске сировине за наставак производње. Грађани са друге стране морају да плаћају веће цијене“, сматра економиста Миленко Станић.

Цјелокупна ситуација доста говори о односима у глобалној политици.

„Очигледно је да је ЕУ немоћна пред администрацијом САД и Велике Британије које су сугерисале властима у Приштини да уведу ове мјере. То је опасно и за цијело подручје ЕУ, а може да доведе до веома штетне посљедице“, јасан је Станић.

Америка ће наставити да подржава приштинске власти, Европа да спушта поглед на сваку одлуку, а привредницима из Србије и БиХ остаје да нађу резервна тржишта како би умањили губитке у извозу. Оно што остаје непознаница, закључују саговорници „Изазова“, јесте шта ће бити са грађанима у јужној српској покрајини који су колатерална штета у сукобу великих сила.



БН ТВ