Колике су плате у Европи и код нас

Просјечна нето плата у БиХ у октобру 2018., посљедњем мјесецу за који су објављени подаци, била је 894 марака, око 456 еура. Од децембра 2009. године када је нето плата у нашој земљи први пут прешла 800 марака, и износила 802 марке, за девет година порасла је за само 92 мараке.
Ситауција је пуно лошија када се погледа најнижа нето плата која износи око 220 еура или плата у реалном сектору која се креће око 250 еура.

Занимљиво је да иако смо на самом зачељу, ситуација у БиХ је боља од оне у Србији (422 еура) Албанији, (378 еура) и Македонији (376 еура).
У Црној Гори се нешто више зарађује 512 еура, потом Хрватској -832 еура, док је ситуација очекивано најбоља у Словенији гдјер је просјечна нето плата 1077 еура.

Према објављеним подацима, највеће нето плате у Европи исплаћују се у земљама које нису чланице Еуропске уније- Швајцарској (4.370 еура), Исланду (3.568), Норвешкој (3.309), док су у оквиру Уније, највише просјечне нето плате исплаћене у Данској (3.270 еура), а Луксембургу (3.159 еура) и Шведској (2.570 еура).

У Савезу синдиката РС кажу да је  висина плата у нашој земљи одраз целокупне економске ситуације те да никога не треба чудити што радници масовно одлазе на рад у иностранство. 

Рачуница је, истичу јасна - сви који раде за овако ниске плате не могу да обезбједе  пристојан живот својој породици, што је сасвим довољан разлог да напусте ове просторе и иду тамо гдје ће моћи да живе од свог рада. Како су недавно рекли у овом Синдикату, ситуација ће се промијенити, односно радници неће напуштати РС оног тренутка када им нето плате буду 500 еура.

А да би до тога дошло економисти наводе да нам требају јасне реформе. 

“Уколико се као држава желимо брже развијати и смањити јаз у односу на земље региона, требамо хитно започети реформе које ће првенствено смањити високу стопу незапослености, олакшати пословни амбијент за отварање нових радних мјеста, смањити и укинути велики број непотребних намета који коче пословање, смањити оптерећења рада у циљу побољшања конкурентности, повећати минимална примања радника у циљу унапређења продуктивности и животног стандарда, покренути нове инвестицијске циклусе, те побољшати вањскотрговински биланс”, истиче економски аналитичар Фарук Хаџић, додајући да нажалост БиХ и поред овако поражавајућих података још увијек  нема званичну економску политику и јасно постављене циљеве.

Извор: Бука