Дукић: Власт је изгубила компас!
У име Компаније „Боксит“ и запослених у Компанији, као значајног пореског обвезника, предсједник те компаније мр Рајко Дукић обратио се надлежним с приједлогом да раскину Уговор о додјели концесије, за изградњу ауто-пута Бања Лука – Приједор, који је потписан 13. 12. 2018. године, са Кинеском компанијом „Цхина Схандонг Интернатионал Ецономиц и Тецхницал Цооператион Гроуп“.
Република Српска
Постоје најмање два оправдана разлога за раскид уговора а то су :
1. Процедуралне природе,
Приликом закључења уговора није испоштована процедура која је прописана Уставом Републике Српске и Законом о Влади Републике Српске, Законом о правобранилаштву и Законом о концесијама.
- Према Уставу Републике Српске, чланом 70., је предвиђено да Народна Скупштина Републике Српске, одлучује о задужењу Републике, што у наведеном случају није урађено. Формално правно гледано, кад су у питању концесије, Влада је надлежна и није неопходна одлука Народне скупштине. Како овдје није у питању класична концесија, када концесионар плаћа концесиону накнаду за кориштење природног добра, већ обавеза, односно дуг или задужење, у питању су огромна средства 686.250.000 евра, на 30 година, неопходно је било да се о том аранжману, односно задужењу, изјасни и Народна скупштина.
- Законом о Влади Републике Српске, члан 3. прописује, да Влада заступа Републику Српску, стара се о заштити јавног интереса, користи имовину Републике Српске, њоме управља и располаже, а чланом 4., истог Закона је прописано, да Влада врши надзор над радом републичких органа управе, обуставља од извршења, укида или поништава њихове појединачне акте, који су у супротности са Законом или прописом Владе, што је очигледно да у овом случају није заштићен државни интерес, односно интерес Републике Српске и њених грађана. Питање је да ли је Влада у техничком мандату могла, односно требала, неколико дана прије примопредаје дужности, да потписује међудржавни уговор по коме преузима обавезу да, дугорочно, страном концесионару, плаћа велику надокнаду.
- Законом о правобранилаштву Републике Српске, члан 1., прописује, да Правобранилаштво Републике Српске, предузима сва правна средства ради заштите имовинских права и интереса Републике Српске, чланом 22. је прописано да су приликом закључења уговора којима се регулишу имовинско-правна питања, лице које заступа Правобранилаштво, обавезно затражити мишљење Правобранилаштва, а чланом 24. Закона је регулисано, да се уговори са елементом иностраности, које закључује Република Српска и друга правна лица, достављају Правобранилаштву, ради давања мишљења. Давање, накнадне сагласности од стране Правобранилаштва Републике Српске, на овакав Уговор о концесији је незаконито и недозвољено, па из тог разлога и тражимо да се овај уговор поништи.
- Законом о концесији, чланом 12. се прописује, да Влада као концендент у складу са Документом о политици и другим стратешким и развојним документима, предлаже доношење одлуке о покретању поступка додјеле концесије, која се објављује у „Службеном гласнику“ Републике Српске. У поступку додјеле концесије израђује се студија а за израду исте потребна је пројектна, односно техничка, документација из области која је предмет концесије, у складу са посебним прописима. Студија се доставља Комисији за концесије, која доноси рјешење о давању сагласности у року од 30 дана од дана пријема захтјева. Приликом разматрања студије, Комисија за концесије може дати приједлоге за измјену и допуну студије које би је учиниле прихватљивом. Неспорно је да Комисија за концесије није спровела процедуру у складу са Законом.
Без обзира да ли су спроведене одговарајуће процедуре Надлежних органа, а очигледно да нису, на квалитетан, стручан и законит начин, нема сумње да се ради о веома штетном Уговору јер градња поменутог пута, под условима из Уговора, ни приближно није приоритет у Републици Српској, у односу на многе друге приоритете, од интереса за грађане Републике Српске.
2. Штетност наведеног уговора
Влада Републике Српске је, дана 01.10.2018. године, донијела рјешење о додјели концесије Кинеској фирми „Цхина Схандонг Интернатионал Ецономиц и Тецхницал Цооператион Гроуп“ и овластила Министра саобраћаја и веза Неђу Трнинића да, у име Владе Републике Српске, са концесионаром закључи уговор о концесији.
Концесија је додијељена на период од 33 године, укључујући и период изградње (3+30). Цијена изградње ауто-пута, дужине 42 км, је 297 милиона евра. Обавеза Владе Републике Српске је да годишње уплаћује кинеском Концесионару износ 32,5 милиона евра, умањено за приход од путарине.
Након окончања преговарачког поступка, Министар Трнинић и Директор „Аутопутева РС“ Душан Топић, изјавили су да уговор предвиђа гаранцију Републике Српске, у смислу броја возила, од којих ће бити наплаћена путарина. Топић је објаснио да у почетку првих 5-6 година број возила неће бити довољан да измири обавезе према Кинезима, али ће касније бити више него довољан. Тврдња господина Топића је апсурдна, односно нетачна, ничим поткрепљена а ево и зашто:
У плану ЈП „Аутопутеви“, чији је господин Топић директор, за период 2018-2020. година, стоји податак да је планиран годишњи приходи од путарине, за 2019. годину, за цца 106 км ауто-путева, Бања Лука - Градишка и Бања Лука – Добој, 13.200.000 КМ или 6.740.000 евра. Такође стоји податак да је за 2020. годину планирано повећење прихода, од путарине за 6 %.
Ако се имају у виду горе наведени подаци, максимално очекивани приход од путарине, на ауто-путу Бања Лука – Приједор, у дужини од 42 км, гдје ни интензитет саобраћаја није као на постојећим ауто-путевима, не може износити више од 3 милиона евра. Полезећи од овог реалног податка, приход од путарине у тридесетој години достигао би тек 16.255.000 евра, или просјек за 30 година 9.630.000 евра, што значи да би се, за 30 година, од путарине, наплатило цца 288.750.000 евра. У том случају Влада би требала да доплати кинеском концесионару 686.250.000 евра или просјечно годишње 22.850.000 евра или цца 44.800.000 КМ, што је за око 9.000.000 више него што Влада из буџета дотира ЈП „Путеви Републике Српске“, 2019-2020. године. Овај рачун је дискутабилан не само са аспекта прихода од путарине, јер да би се остварило перманентно годишње повећање прихода од 6 %, у наредних 30 година, треба да се остваре друге претпоставке као што су: повећање боја становника, повећање броја возила, односно куповна моћ, пораст привредне активности итд.
Очекујем да ме господа Топић и Трнинић исправе у горе наведеном рачуну, ако сам направио грешке.
Колико је Уговор, о давању концесије, штетан, огледа се у следећем:
1. За износ од 686.250.000 евра, може се изградити брза цеста Бијељина – Требиње, цца 2.000.000 евра по километру. Ова брза цеста повезала би 31 општину, на источном дијелу Републике Српске, што износи 49% територије, на којој живи 38% становништва, гдје се налазе и најзначајнија природна богатства, као што су руде, воде, шуме и друго. Неспорно је да би ова инвестиција имала више оправдања, са аспекта привредног развоја, опстанка становништва, продуктивнијег кориштења природних ресурса, него што је ауто-пут Бања Лука – Приједор. Основни природни ресурс Приједора, руда гвожђа, транспортује се жељезницом.
2. Ако се има у виду да Влада у Србији, као подстицај по једном запосленом, даје инвеститорима цца 6.000 евра, за средства која би се, просјечно на годишњем нивоу, плаћала кинском концесионару од 22.850.000 евра, могло би се запослити 3.810 лица.
3. За 22.850.000 евра, може се, сваке године, изградити цца 22.850 м2 стамбеног простора (цијена 1.000 евра по м2) или око 4.570 станова просјечне површине 50 м2, па би се само за једну годину дана ријешили стамбени проблеми за сву незбринуту борачку популацију и расљена лица, а притом би се подстакла производња грађевинског материјала, запослио грађевински сектор и подстакао развој.
4. За 582.000.000 евра, како стоји на сајту Министарства индустрије, енергетике и рударства, могу се изградити четири хидроцентрале, у горњем сливу ријеке Дрине, Бук Бијела, Фоча, Паунци, Сутјеска, укупне инсталисане снаге 224,96 МW, са годишњом производњом 765,79 ГWх. За преосталих цца 100.000.000 евра може се реконструисати, током 30 година, стотинак школа и обданишта.
5. Ако би се 686.250.000 евра уложило у повећање наталитета, у наредних 30 година, рачунато са стопом прираштаја 5 %, могло би се свакој новорођеној беби дати по 2.000 евра.
6. За 686.250.000 евра могао би се изградити ауто-пут Добој – Бијељина дужине цца 130 км, чиме би се повезала Република Српска, од запада до истока, са Србијом, што је, од изузетног привредног, политичког, културног, безбједоносног и сваког другог интереса. Наведени ауто-пут био би знатно фреквентнији, сврсисходнији а нема сумње да би се за исти, под много повољнијим условима, могао обезбједити концесионар или кредит.
7. Ако би се 686.250.000 евра пласирало у 63 локалне заједнице, колико има Република Српска, могла би свака, током 30 година, да добије по 10.900.000 евра.
Могуће је навести још много примјера гдје је и и те како сврсисходније, друштвено корисније, уложити 686.250.000 евра, током наредних 30 година, како за развој, тако и за опстанак Републике Српске и становништва, на њеним просторима, него што је улагање у ауто-пут Бања Лука-Приједор.
Са неупоредиво мање средстава, односно обавеза, могуће је постојећи пут реконструисати, односно превести у брзу цесту, што би дугорочно задовољавало свеукупне потребе.
У поменутом случају се не може говорити о Уговору о концесији, јер је концесија право кориштења јавног добра, која не подразумјева обавезу даваоца концесије да учествује у измирењу недостајућих средстава из Буџета Републике. Према Закону о концесији, концесија је право обављања привредних дјелатности, кориштење јавних добара, природних богатстава и других добара од општег интереса, као и право на обављање дјелатности од општег интереса, у складу са Законом, а то право се уступа концесионару, на одређено вријеме, под условима прописаним Законом, уз плаћање концесионе накнаде. Концесија има за циљ да допринесе привредном развоју Републике Српске, стварање стимулативног правног оквира за привлачење страних и домаћих инвестиција, уз истовремено унапређивање транспарентности поступка додјеле концесија и повећивање ефикасности и дугорочне одрживости концесионих пројеката, те одговорног управљања природним богаствима и јавним добрима.
Прије додјеле концесије и закључења Уговора о концесији, обавеза је била да се уради Студија оправданости додјеле концесије, односно сачини документ о техничкој, финансијској, економској и правној анализи оправданости додјеле поменуте концесије за изградњу ауто-пута, што у конкретном случају није урађено или у крајњем случају није предочено јавности.
Како се ради о веома штетном Уговору, исти треба раскинути јер је очигледо да су политички и неки други разлози били битнији него друштвено-економска оправданост, односно интерес пореских обвезника и грађана.
Нема ни једног оправданог разлога за градњу ауто-пута а поготову под горе уговореним условима, односно не постоји оправдани друштвени интерес ни приближно другим интересима, од којих су неки наведени у материјалу, па се поставља и морално и логично питање, због чега градити тај ауто-пут и коме ће требати, јер ако се настави садашњи тренд исељавања, 30.000 лица годишње, за 30 година неће нам требати ни тај пут, који ће нам оставити Концесионар, ни други путеви, па ће бити по оној народној „ДРУМОВИ ЋЕ ПОЖЕЉЕТИ НАРОДА А НАРОДА НИГДЈЕ БИТИ НЕЋЕ“.
Приједлог за раскидање тог уговора Дукић је упутио правобранилаштву Републике Српске, директору "Аутопутева РС" и грађанима, пореским обвезницима.
(БН ТВ/ад-боксит)
1. Процедуралне природе,
Приликом закључења уговора није испоштована процедура која је прописана Уставом Републике Српске и Законом о Влади Републике Српске, Законом о правобранилаштву и Законом о концесијама.
- Према Уставу Републике Српске, чланом 70., је предвиђено да Народна Скупштина Републике Српске, одлучује о задужењу Републике, што у наведеном случају није урађено. Формално правно гледано, кад су у питању концесије, Влада је надлежна и није неопходна одлука Народне скупштине. Како овдје није у питању класична концесија, када концесионар плаћа концесиону накнаду за кориштење природног добра, већ обавеза, односно дуг или задужење, у питању су огромна средства 686.250.000 евра, на 30 година, неопходно је било да се о том аранжману, односно задужењу, изјасни и Народна скупштина.
- Законом о Влади Републике Српске, члан 3. прописује, да Влада заступа Републику Српску, стара се о заштити јавног интереса, користи имовину Републике Српске, њоме управља и располаже, а чланом 4., истог Закона је прописано, да Влада врши надзор над радом републичких органа управе, обуставља од извршења, укида или поништава њихове појединачне акте, који су у супротности са Законом или прописом Владе, што је очигледно да у овом случају није заштићен државни интерес, односно интерес Републике Српске и њених грађана. Питање је да ли је Влада у техничком мандату могла, односно требала, неколико дана прије примопредаје дужности, да потписује међудржавни уговор по коме преузима обавезу да, дугорочно, страном концесионару, плаћа велику надокнаду.
- Законом о правобранилаштву Републике Српске, члан 1., прописује, да Правобранилаштво Републике Српске, предузима сва правна средства ради заштите имовинских права и интереса Републике Српске, чланом 22. је прописано да су приликом закључења уговора којима се регулишу имовинско-правна питања, лице које заступа Правобранилаштво, обавезно затражити мишљење Правобранилаштва, а чланом 24. Закона је регулисано, да се уговори са елементом иностраности, које закључује Република Српска и друга правна лица, достављају Правобранилаштву, ради давања мишљења. Давање, накнадне сагласности од стране Правобранилаштва Републике Српске, на овакав Уговор о концесији је незаконито и недозвољено, па из тог разлога и тражимо да се овај уговор поништи.
- Законом о концесији, чланом 12. се прописује, да Влада као концендент у складу са Документом о политици и другим стратешким и развојним документима, предлаже доношење одлуке о покретању поступка додјеле концесије, која се објављује у „Службеном гласнику“ Републике Српске. У поступку додјеле концесије израђује се студија а за израду исте потребна је пројектна, односно техничка, документација из области која је предмет концесије, у складу са посебним прописима. Студија се доставља Комисији за концесије, која доноси рјешење о давању сагласности у року од 30 дана од дана пријема захтјева. Приликом разматрања студије, Комисија за концесије може дати приједлоге за измјену и допуну студије које би је учиниле прихватљивом. Неспорно је да Комисија за концесије није спровела процедуру у складу са Законом.
Без обзира да ли су спроведене одговарајуће процедуре Надлежних органа, а очигледно да нису, на квалитетан, стручан и законит начин, нема сумње да се ради о веома штетном Уговору јер градња поменутог пута, под условима из Уговора, ни приближно није приоритет у Републици Српској, у односу на многе друге приоритете, од интереса за грађане Републике Српске.
2. Штетност наведеног уговора
Влада Републике Српске је, дана 01.10.2018. године, донијела рјешење о додјели концесије Кинеској фирми „Цхина Схандонг Интернатионал Ецономиц и Тецхницал Цооператион Гроуп“ и овластила Министра саобраћаја и веза Неђу Трнинића да, у име Владе Републике Српске, са концесионаром закључи уговор о концесији.
Концесија је додијељена на период од 33 године, укључујући и период изградње (3+30). Цијена изградње ауто-пута, дужине 42 км, је 297 милиона евра. Обавеза Владе Републике Српске је да годишње уплаћује кинеском Концесионару износ 32,5 милиона евра, умањено за приход од путарине.
Након окончања преговарачког поступка, Министар Трнинић и Директор „Аутопутева РС“ Душан Топић, изјавили су да уговор предвиђа гаранцију Републике Српске, у смислу броја возила, од којих ће бити наплаћена путарина. Топић је објаснио да у почетку првих 5-6 година број возила неће бити довољан да измири обавезе према Кинезима, али ће касније бити више него довољан. Тврдња господина Топића је апсурдна, односно нетачна, ничим поткрепљена а ево и зашто:
У плану ЈП „Аутопутеви“, чији је господин Топић директор, за период 2018-2020. година, стоји податак да је планиран годишњи приходи од путарине, за 2019. годину, за цца 106 км ауто-путева, Бања Лука - Градишка и Бања Лука – Добој, 13.200.000 КМ или 6.740.000 евра. Такође стоји податак да је за 2020. годину планирано повећење прихода, од путарине за 6 %.
Ако се имају у виду горе наведени подаци, максимално очекивани приход од путарине, на ауто-путу Бања Лука – Приједор, у дужини од 42 км, гдје ни интензитет саобраћаја није као на постојећим ауто-путевима, не може износити више од 3 милиона евра. Полезећи од овог реалног податка, приход од путарине у тридесетој години достигао би тек 16.255.000 евра, или просјек за 30 година 9.630.000 евра, што значи да би се, за 30 година, од путарине, наплатило цца 288.750.000 евра. У том случају Влада би требала да доплати кинеском концесионару 686.250.000 евра или просјечно годишње 22.850.000 евра или цца 44.800.000 КМ, што је за око 9.000.000 више него што Влада из буџета дотира ЈП „Путеви Републике Српске“, 2019-2020. године. Овај рачун је дискутабилан не само са аспекта прихода од путарине, јер да би се остварило перманентно годишње повећање прихода од 6 %, у наредних 30 година, треба да се остваре друге претпоставке као што су: повећање боја становника, повећање броја возила, односно куповна моћ, пораст привредне активности итд.
Очекујем да ме господа Топић и Трнинић исправе у горе наведеном рачуну, ако сам направио грешке.
Колико је Уговор, о давању концесије, штетан, огледа се у следећем:
1. За износ од 686.250.000 евра, може се изградити брза цеста Бијељина – Требиње, цца 2.000.000 евра по километру. Ова брза цеста повезала би 31 општину, на источном дијелу Републике Српске, што износи 49% територије, на којој живи 38% становништва, гдје се налазе и најзначајнија природна богатства, као што су руде, воде, шуме и друго. Неспорно је да би ова инвестиција имала више оправдања, са аспекта привредног развоја, опстанка становништва, продуктивнијег кориштења природних ресурса, него што је ауто-пут Бања Лука – Приједор. Основни природни ресурс Приједора, руда гвожђа, транспортује се жељезницом.
2. Ако се има у виду да Влада у Србији, као подстицај по једном запосленом, даје инвеститорима цца 6.000 евра, за средства која би се, просјечно на годишњем нивоу, плаћала кинском концесионару од 22.850.000 евра, могло би се запослити 3.810 лица.
3. За 22.850.000 евра, може се, сваке године, изградити цца 22.850 м2 стамбеног простора (цијена 1.000 евра по м2) или око 4.570 станова просјечне површине 50 м2, па би се само за једну годину дана ријешили стамбени проблеми за сву незбринуту борачку популацију и расљена лица, а притом би се подстакла производња грађевинског материјала, запослио грађевински сектор и подстакао развој.
4. За 582.000.000 евра, како стоји на сајту Министарства индустрије, енергетике и рударства, могу се изградити четири хидроцентрале, у горњем сливу ријеке Дрине, Бук Бијела, Фоча, Паунци, Сутјеска, укупне инсталисане снаге 224,96 МW, са годишњом производњом 765,79 ГWх. За преосталих цца 100.000.000 евра може се реконструисати, током 30 година, стотинак школа и обданишта.
5. Ако би се 686.250.000 евра уложило у повећање наталитета, у наредних 30 година, рачунато са стопом прираштаја 5 %, могло би се свакој новорођеној беби дати по 2.000 евра.
6. За 686.250.000 евра могао би се изградити ауто-пут Добој – Бијељина дужине цца 130 км, чиме би се повезала Република Српска, од запада до истока, са Србијом, што је, од изузетног привредног, политичког, културног, безбједоносног и сваког другог интереса. Наведени ауто-пут био би знатно фреквентнији, сврсисходнији а нема сумње да би се за исти, под много повољнијим условима, могао обезбједити концесионар или кредит.
7. Ако би се 686.250.000 евра пласирало у 63 локалне заједнице, колико има Република Српска, могла би свака, током 30 година, да добије по 10.900.000 евра.
Могуће је навести још много примјера гдје је и и те како сврсисходније, друштвено корисније, уложити 686.250.000 евра, током наредних 30 година, како за развој, тако и за опстанак Републике Српске и становништва, на њеним просторима, него што је улагање у ауто-пут Бања Лука-Приједор.
Са неупоредиво мање средстава, односно обавеза, могуће је постојећи пут реконструисати, односно превести у брзу цесту, што би дугорочно задовољавало свеукупне потребе.
У поменутом случају се не може говорити о Уговору о концесији, јер је концесија право кориштења јавног добра, која не подразумјева обавезу даваоца концесије да учествује у измирењу недостајућих средстава из Буџета Републике. Према Закону о концесији, концесија је право обављања привредних дјелатности, кориштење јавних добара, природних богатстава и других добара од општег интереса, као и право на обављање дјелатности од општег интереса, у складу са Законом, а то право се уступа концесионару, на одређено вријеме, под условима прописаним Законом, уз плаћање концесионе накнаде. Концесија има за циљ да допринесе привредном развоју Републике Српске, стварање стимулативног правног оквира за привлачење страних и домаћих инвестиција, уз истовремено унапређивање транспарентности поступка додјеле концесија и повећивање ефикасности и дугорочне одрживости концесионих пројеката, те одговорног управљања природним богаствима и јавним добрима.
Прије додјеле концесије и закључења Уговора о концесији, обавеза је била да се уради Студија оправданости додјеле концесије, односно сачини документ о техничкој, финансијској, економској и правној анализи оправданости додјеле поменуте концесије за изградњу ауто-пута, што у конкретном случају није урађено или у крајњем случају није предочено јавности.
Како се ради о веома штетном Уговору, исти треба раскинути јер је очигледо да су политички и неки други разлози били битнији него друштвено-економска оправданост, односно интерес пореских обвезника и грађана.
Нема ни једног оправданог разлога за градњу ауто-пута а поготову под горе уговореним условима, односно не постоји оправдани друштвени интерес ни приближно другим интересима, од којих су неки наведени у материјалу, па се поставља и морално и логично питање, због чега градити тај ауто-пут и коме ће требати, јер ако се настави садашњи тренд исељавања, 30.000 лица годишње, за 30 година неће нам требати ни тај пут, који ће нам оставити Концесионар, ни други путеви, па ће бити по оној народној „ДРУМОВИ ЋЕ ПОЖЕЉЕТИ НАРОДА А НАРОДА НИГДЈЕ БИТИ НЕЋЕ“.
Приједлог за раскидање тог уговора Дукић је упутио правобранилаштву Републике Српске, директору "Аутопутева РС" и грађанима, пореским обвезницима.
(БН ТВ/ад-боксит)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (78)
км
Прескуп пројекат
МилаНН
Тешка срца, али морам признати Дукић је у праву Овде нема ни к од концесије, овде се ради о робном кредиту, али и фори да није кредитно задужење већ концесија. 100% лаж или ти неистина Друго је питање, кредибилитета Кинеске компаније и њених референци Оно што су и како урадили у Србије је чис криминал, а знајући да су их у Републику Српску довели Бубало и Вишњић, то ми даје за право да верујем да је све добро испланирани мафијашки посао Е, сада долазимо и до још болније истине, а то је правобранилаштво Човек који је, због својих марифетлука, требао бити истеран из МУП-а, поставља се за Републићког правобраниоца, и то само зато што му је зет високи функционер СНСД-а, а тај близак пријатељ куму из Инђије, и тако врзино коло, није у интересу већ на штету Републике Српске Али ово је мрвица у односу на оно што су и оно шта планирају Овако ће али колико ће дуго, до нас је а не до њих Они би до у недоглед Нека им је берићетно и са срећом
Борис
Овај је тукао раднике, полиграфисао и изгонио из станова. Правда
рациц
Одлицно. Овај систем се мозе промијенити на боље у корист цијелог народа само конкретним аргументима и ИСТИНОМ . Долази ново вријеме. Не треба нас бити страх да будемо храбри.
БС
Дукића за председника!!!
Римц
Одлицна анализа, коју вецина у влади не зна ни растумацити. У потпуности се слазем да цеста бн-тр је од много вецег знацаја него ауто пут.
Мирослав
Пустите ви ауто путеве коће одговарати за наплатне кућице, јели то удар на РС а нико неодговара , 4, 5 мил.
СРБ ин
Министар гради аутопут према свом Кључу. Свака част за анализу. И министар и директор обавезно да дају оставке и одговарају за штетност уговора
јанко
БЛ-Приједор је слијепа улица. Замисли да јос градис ауто пут у слијепој улици.
ДУКИЦУ
АЛА СИ СЕ ПОВАМПИРИО, СТА ЈЕ БИЛО,ОКРЕНУЛА ТИ ВЛАСТ ЛЕДЈА ПА СЕ СВАКО МАЛО ЈАВЉАС КРИТИКУЈЕС КУКУМАВЦЕС, ИДИ БЕГАЈ, ПЕНЗИОНИСИ СЕ И УЗИВАЈ У БОГАТСТВУ КОЈЕ ИМАС И НЕ ВУЦИ ЗА ЈЕЗИК ВЛАСТ И ОПОЗИЦИЈУ А И НАРОД, ПУН СИ ГРЕСАКА И ГРИЈЕХОВА.
јово к
О изгледа и Рајку прорадила савјест
Xxx
Јадни бедни народе све је у рукама српског Цаусескога.
ЦАР
ДОБРО СИ СЕ СИЈЕТИО ЗА ИСТОЦНИ ДИО КОГА УНИСТИСЕ ДО БЕСВИЈЕСТИ.НЕМОЈ ОВО ПОСЛЕ ДА ППОЈЕДЕС СТО СИ НАПИСАО.АКО СИ ДОСЉЕДАН ЈА ВЈЕРУЈЕМ ДА ЈЕ САВ ИСТОЦНО ДИО УЗ ТЕБЕ.
Не знам
Не знам шта се дешава, али Дукић већ други пут удара и то сад у бубреге. Нема теорије да је то игра са Вишковићем, мора иза тога стајати неко много већи? У прошлом обраћању Дукић јавно прозива око Глинице, сад око овог криминала, дај Боже да успије спријечити обије криминалне намјере.
драган 1969
Дукићу,добио си признање од ПИО РС што не уживаш пензију 10 година,али твоја прича има логике.
Понекад
Шта се ово више дешава има ли краја овој пропасти
Хмм
Премијер је из Милића, Исток РС, а све се трпа и гради по западу РС. Повуци мало Вишковићу и нас овде на истоку.
Дука
Свака цаст овом Дукицу. До сада нисам имао неко мисљење о њему али с овим сам поцео другације да га посматрам. Свака му цаст!
Дарко
Потписујем све до задње ријеци,одлицне примједбе.
Харценко
Дуго нисам процитао коректни и аргументованији текст. Дзаба је људи знање и искуство које овај цовјек има ипак код нас немају пролаз, дзаба Дукиц писе уз вјетар а у праву си 100000%
Директ
Нема ни сумње да је ријец о концесији која мозе да донесе огромну економску стету за РС. Било би боље да су узели под концесију пут од Добоја до Србије. Ту је највеца концентрација становниства, а и равница је углавном тако да је брзе, лаксе и јефтиније, као и исплативије градити пут преко те трасе. Спомињали су и тај правац и то Кинезе и у овом слуцају, само изгледа да им тај правац није приоритетан, а управо тај правац је најбитнији и требао би да буде први на списку, а и наса привреда би могла да га ради. Велики су то новци. Грехота је сто на основи насе земље и насег народа гомила пара иде вани док странци се ту појаве само као финансијери радова уз кредит. Наси људи раде, ако и толико, а странци покупе кајмак и послије се власт цуди засто нам млади одлазе када економија нам расте за 3 посто, а плате јос брзе. Па јефтинија је сад земља у Детроиту неголи у Добоју, а и од свих тих мегапројеката странци имају корист, док домаце становниство има мрве или цак никакве користи од свега тога. Резим унистава домацу привреду. Само резимски градјевинци и странци имају користи од свега тога. Бице Српска јос празнија јер власт не разумије сустину омога сто народ хоце, а то је побољсање локалне економије, а не глобалне посто има ко це Кинезима трпати паре у дзеп.
Бивси радник Боксита
Свака цаст господине Дукицу,ви сте изузетан привредник,паметан цовјек иако вас многи неволе оспоравају.Ударите коректив влади и истјерај Миленка Цауљу и слицне њему а има их много Јос висе цете бити цјењени.
Др. Арсланагиц
Јос нам само фали "Тротоари РС", па да комплетирамо пљацкаски круг. Они само инсталирају своје климоглавце да потписују уговоре, а Интегра и Нискоградња узимају паре. Па дијеле са Милојицом и то у три наврата. Први рекет за тендер, други за поцетак радова, и треци на крају. А Милоја нигдје нема на папирима. Он цист ко суза. Е мој народе, само ти Србуј а Милојица це вец сламу обезбједити, ниста се не брините.
Није ми јасна
Рацуница г-дина Дукица. Ако је дневна френквенција возила 10000 и ако је просецна цијена 8КМ онда се мозе зарадити цифра од 32,5 милиона КМ. Сто је првих година недостизно алли касније би требало да проток буде и веци, поготову кад мреза аутопутева буде готова јер це и градјани Унско-Санског кантона користити брзу везу са Тузллом, Зеницом, Сарајевом. Слазем се са прицом да је боља инвестиција у наведене хидроелектране, док за осталу путну инфраструктуру стоје исте примједбе као и за Бл-Пр.
Човјек
Потписујем
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.