Нуклеарна торба и данас уз Путина

“Чегет”, како се назива ова актовка (име је добила по једном планинском врху на Кавказу, а у преводу с балкариског језика значи “црн”), у употребу је ушла средином осамдесетих година, пише Блиц.рс.

У питању је систем контроле с посебним аудио-видео комуникационим системом “Кавказ”, а који за задатак има да одржава везу између руског шефа државе и штаба у случају разматрања употребе нуклеарног оружја.



“Чегет” је повезан са системом “Казбек” (такође назван по једном кавкаском врху) који служи врховној команди за надзор стратешких нуклеарних снага.

Приступ “чегету” има само предсједник државе, иако се незванично тврди да приступ имају и министар одбране и начелник Генералштаба.

У сврху тестирања и испитивања, Руси су направили мноштво “чегета”, па је тако сваки имао свој редни број. Занимљиво је да се некадашњи предсједник Борис Јељцин бунио што носи “чегет” са бројем 51, те је захтевао да се његова актовка преправи на број 1. 

Анегдоте

За “чегет” се везују занимљиве приче, а скоро све су се десиле у ери Бориса Јељцина.

Наиме, Јељцин је први пут укључио “чегет” 1995. године када је дошло до напетости због лансирања непознате ракете у Норвешкој.

Руси су се уплашили да је у питању нуклеарни пројектил, па су били на корак да започну противнапад. Срећом, радило се само обичној метеоролошкој ракети, чије су лансирање Норвежани уредно пријавили Кремљу, али је неко “затурио” документ.

Друга анегдота повезана је са вотком. Наиме, сам Борис Јељцин је у својој књизи “Предсједнички маратон” овако описао догађај током једног лова 1991. године:

– Када смо прелазили преко језера, један страни гост је угледао црну ташну на дну нашег чамца. Мислио је да је “нуклеарна”. Покушао је што више да се удаљи од ње, сједећи на ивици чамца. Нисам се противио. А када смо на острву ташну отворили и из ње извадили двије флаше фотке и киселе краставчиће, гост је праснуо у смијех, али и осјетио велико олакшање – написао је покојни предсједник Русије.

(Српскаинфо)