Доходак као у ЕУ тек за 60 година

"То је предуго", истиче Салинас у интервјуу Срни.

Он наводи да је БиХ посљедњих неколико година одржавала стабилну годишњу стопу раста од три одсто и да се често може чути да стопа раста изгледа релативно високо, посебно у поређењу са другим земљама, међутим, реалност је да је тај раст забрињавајући.

Салинас наглашава да је економски раст у БиХ заснован на потрошњи и грађевинарству, те упозорава да ти извори раста нису одрживи у дугорочном периоду, као и да, вјероватно, неће отворити више радних мјеста, а ни бољих, која су становништву БиХ, а нарочито младима, потребна.

Он напомиње да је од велике важности да власти у БиХ усмјере напоре на одређени број области.

"Омогућавање отварања бољих радних мјеста у приватном сектору је од највећег значаја, тако да људи не морају да напуштају БиХ у потрази за приликама у другим земљама", поручује Салинас.

Отварање бољих радних мјеста захтијева од власти у БиХ да активно раде на унапређивању пословног окружења, смањивању препрека за пословање и непотребних административних баријера за предузетнике и предузећа.

"Образовање би, такође, требало да се високо котира у агенди нових извршних власти у БиХ. Фокус би требало да буде на унапређењу квалитета и релевантности образовања, тако да су студенти опремљени вјештинама и знањем за којим постоји потражња на тржишту рада", указује Салинас.

Према његовом мишљењу, и унапређење здравствене заштите је веома важно јер је њен квалитет слаб, иако узима велики дио буџета у БиХ.

"Свјетска банка је недавно објавила Индекс људског капитала, којим се оцјењује квалитет здравствене заштите и образовања у већини земаља, а то се повезује са продуктивношћу - здрави и добро образовани људи су највредније средство које земља може да има", истиче Салинас.

Према том индексу, мањкавости у здравству и образовању значе да у просјеку људи у БиХ могу да реализују само 62 одсто свог потенцијала, у поређењу са људима из земаља са добром здравственом заштитом и образовањем.

Када је ријеч о активностима Свјетске банке у БиХ, Салинас подсјећа да се тренутно реализује десет пројеката, чија је укупна вриједност 508,67 милиона долара.

Ти пројекти, прецизира он, укључују унапређивање путева, јачање ефикасности жељезница, смањивање ризика од поплава, унапређивање наводњавања, заштиту шума и њихово одговорно кориштење, запошљавање, обнављање школа и болница, унапређивање водовода и канализације, те управљање чврстим отпадом.

"Сада радимо на новим пројектима који су усмјерени на унапређивање радних мјеста и предузетништва, јачање конкурентности пољопривреде, те унапређење пословног окружења", каже Салинас у интервјуу за Срну.

(Срна)