Одлазак у Брисел је почетак туристичких путовања чланова Предсједништва БиХ

Без консензуса по питању напретка ка Европској унији и НАТО интеграцијама, без успостављене власти и назнака кад ће до њеног формирања доћи, без проведених реформи и икаквог плана о будућности… овако ће наша државничка тројка у Брисел.

Чак ни нека нова сазнања о одговорима на додатна питања из Упитника Европске комисије  немају.

Милорад Додик, Шефик Џаферовић и Жељко Комшић одлазе пред ЕУ званичнике “голи и боси”, на формални састанак од којег не очекују ни они сами ништа, осим можда туристичког обиласка Брисела. 

Политичка аналитичарка Тања Топић наводи да чланови Предсједништва БиХ иду у Брисел празних руку. Како каже, они немају апсолутно никакву визију или план који би показао спремност да се ради на свим оним реформским процесима за интеграције у ЕУ. 

“Цијели амбијент у којем одлазе је врло неповољан. Прво, тамо одлазе три човјека који су показали да уопште не функционишу као тим или колективни шеф државе. Они ће моћи само показати оно што смо до сада већ деценију слушали од наших политичара, а то је декларативно залагање наших политичара за чланство у ЕУ, што преведено на свакодневни живот значи апсолутно ништа”, рекла је Топић. 

Како каже, ово је више симболична посјета која је иницирана од стране ЕУ да се чисто добије некакво исказивање воље од стране челника БиХ, чега смо се пуно нагледали и што у стварности ништа не значи. 

“То је једна суштински празна посјета. Ми имамо врло апсурдну ситуацију у коју се БиХ довела. Чекали смо толико дуго да одговоримо на питања ЕК, па онда и додатна питања на која нисмо дали одговоре. Затим, видјели смо извјеститеља Европског парламента господина Преду, који је дословно молио да БиХ да одговоре. Али, ништа. Мени се чини да ти одговори још висе у зраку, што ће утицати и на кандидатски статус, а посебно у години избора за Европски парламент, због чега бисмо могли рећи да, што се тиче европских интерграција, 2019. би могла бити још једна у низу изгубљених година”, казала је Топић.

Па, зашто онда чланови Предсједништва уопште иду у сједиште ЕУ у вријеме међусобних условљавања и нефункционисања државе и да ли можемо очекивати нешто више од овог састанка?

На то питање јасан одговор даје професор Славо Кукић, који тврди да је ово само почетак туристичких путовања Додика, Џаферовића и Комшића без циља и сврхе, у вријеме док БиХ све више пропада и нестаје заједно са својим грађанима. 

“Не само да је овај одлазак у Брисел чланова Предсједништва туристички, него ће све четири године, што би народ рекао ‘појести скакавци’. Ми напросто имамо Предсједништво у којем ће доминирати трговачка логика. И са том логиком ћемо се морати помирити сљедеће четири године. У Брисел се иде, као што је Милорад Додик најавио, да би се покушали договарати, при чему тај договор, како из његових ријечи произилази, подразумијева прављење компромиса на основу тога да је Република Српска држава. Та логика трговине ће трајати сљедеће четири године. Ми нећемо имати успостављену власт најмање сљедећих пола године и, ако се то догоди, то ће бити добро. Јер Милорад Додик, у сарадњи са Драганом Човићем, покушава правити логику шведског стола у конституирању власти, узимајући оно што му одговара како би функционирала идеја коју он заговара, док остало одбацује.

То другим ријечима значи, са стране Додика, спреман сам формирати државну власт, јер без формирања државне власти не могу ударити на ОСА-у, СИПА-у, државно Тужилаштво и Суд, а та врста удара је дио мог пројекта. То, са стране Драгана Човића значи, ја ћу формирати кантоналне власти, јер на тај начин кантоне претварам у државе, а онемогућићу формирање федералне власти уцјењујући је измјенама изборног закона који мени доноси трећи ентитет. Ја стога разумијем потез Жељка Комшића, који каже да нема од Савјета министара ништа док се не усвоји годишњи план о приступању МАП-у, то је онда његов одговор. Будући да то није дио пројекта Милорада Додика, онда се може претпоставити логика трговине и питање је само ко ће дуже издржати”, рекао је Кукић.

Говорећи о уцјенама и политици трговине међу лидерима, он тврди да у наредне четири године и не можемо очекивати формирање власти у правом смислу, а самим тим ни неке помаке. 

“Пошто се неће изаћи у сусрет Човићевим уцјенама око измјена изборног закона, могуће је претпоставити да неће бити заокруживања федералне власти, Дома народа итд. На основу свега тога може се претпоставити да ми нећемо имати у правом смислу власт у сљедеће четири године на добром дијелу нивоа БиХ. Функционираће кантони, Република Српска, док ФБиХ и држава неће. Имаћемо једно замрзнуто стање које ће требати преживјети”, рекао је Кукић.

Према његовим ријечима, најављени одлазак чланова Предсједништва у Брисел неће донијети ништа, јер осим тога што наши представници не иду тамо да би нешто урадили, то се не може очекивати ни од званичника из ЕУ.

“Сигурно је да ни званичници ЕУ немају намјеру да овим састанком нешто превише утичу на наше функционере, а да не говоримо да направе притисак. У притисак европских званичника не вјерујем, јер је Европа један конгломерат врло различитих интересних група и све док не дође до притиска САД-а, шансе за промјену у БиХ су врло мале. Објективно, претпоставке за тај притисак и Брисела и Вашингтона постоје у Дејтонском споразуму и бонским овлаштењима, али колико је администрација ЕУ и САД-а спремна да се врати тим детаљима, то је друго питање.

А зашто без тога нема промјене?

Па зато што ми немамо унутрашњу критичну масу за било какве промјене и напротив, пуно снажније су претпоставке да процеси деструикције и замрзавања постојећег стања буду и јачи но што су сада. За те процесе су озбиљно заинтересовани врхови политичких пирамида, прије свега због оног што су у посљедњих 15 до 20 година сами чинили и што би усвајањем европских стандарда дошли у позицију размишљања о властитој слободи”, рекао је Кукић.

Он наводи да ће посљедице ових игара и замрзавања оваквог стања од стране изабраних представника на крају осјетити највише грађани, који су дијелом и сами криви за све ово што тренутно гледамо.  

“Ја прихватам тезе како је на овим изборима извршена крађа, али не прихватам тезе да за све то врло велики дио одговорности не сносе грађани БиХ. Сносе, јер у неком постотку су давали свој глас онима који ову земљу разарају 30 година. Они ће сами трпити посљедице свега тога или ће паковати кофере и одлазити, посебице млади и образовани или ће се један дио њих приклањати етнонационалистима. Цијену ћемо у коначници платити сви, јер ће ова земља постајати све мање и српска, и бошњачка, и хрватска, а све више земља оронулих људи, стараца који у њој желе умријети."

(Бука)