''Вриједимо ли мање од ваше дјеце''?!

Ових 12 младих људи покренуло је групу „Правда за Давида“ 26. марта прошле године, а остали чланови прозвали су их Дванаест величанствених. На Давидов рођендан су се писмом обратили и народним посланицима Републике Српске.

„Господо, ми смо клинци од 17-21 годину, вама потпуно небитни и непримјетни, неко кога не чујете, али вам на изборима треба и наш глас. Ми смо дјеца конобара, медицинских сестара, трговаца, аутомеханичара. Наши родитељи за вас можда нису битни, али ми смо битни њима и они су нама. Битан нам је био и наш друг Давид, који би на данашњи дан напунио 22. године, да га нису убили. Данас је његов рођендан, а ми немамо коме честитати, нити ко има да угаси свијеће на торти, али му зато већ 312 дана палимо свијеће тражећи истину о његовом убиству“, навели су они.

Обраћање медијима започели су у 12:05, сигнализирајући да је касно за спасавање Давидовог живота, који је већ угашен, док су за мјесто одабрали Трг Крајине, локацију на којој је њихов пријатељ посљедњи пут виђен жив.

„Прије 10 мјесеци изашли смо на Трг и питали смо гласно: 'Ко је убио нашег друга?' Чули смо лажи представника полиције на прес конференцији, а врло добро смо знали Давида и знали смо да је све изречено о њему била лаж. Хтјели смо само истину о њему! Зар је то пуно, господо?“, питају ови млади људи.

Како кажу, већ 10 мјесеци њихови родитељи не спавају јер страхују за њихову будућност, док су цијели случај исполитизовали управо политичари.

„Ви сте исполитизовали нас дјецу, наше родитеље, пријатеље, родбину,наше суграђане који су нас подржали. Једни су то радили због прикупљања политичких поена, други за демонстрацију своје моћи, али се нико од вас истински није позабавио питањем које смо поставили још првог дана. Зашто је забрањено поставити питање КО ЈЕ УБИО ДАВИДА? Зашто смо хапшени заједно са нашим родитељима, али су убице остале на слободи? Зашто се заташкава случај Давидовог убиства и циљано се претвара у случај Давора Драгичевића и групе Правда за Давида? Да ли је демократија у овој земљи мит или нешто за шта треба управо ви, господо, да се залажете? Зашто нас тјерате из наше домовине за коју су наши очеви гинули? Да ли вам је наш глас битан само на изборима, јер очито нам је мимо тога забрањено свако јавно иступање? Зашто нико из институција ко је одговоран за заташкавање Давидовог убиства до данас није кажњен? Да ли је, господо, наш Ђакац или било ко од нас мање вриједан у односу на вашу дјецу?“, упитали су Давидови пријатељи.

За крај су поручили доносиоцима одлука да своје интересе подреде народу који их је изабрао, те да коначно буду народни посланици, народни министри и народна полиција.

„Пустите нас да градимо нашу земљу и да своје знање остављамо овдје, као што је то хтио и наш друг, али су му то право одузели као и основно људско право – право на живот“, казало је 12 Давидових другара.

(БН)