Менингитис и грип се помјешају због сличних симптома

ОПШТА малаксалост, болови у мишићима, зглобовима и глави, као и повишена телесна температура у ово доба године углавном се приписују прехлади или грипу. Међутим, иза ових симптома може да се крије и менингитис. Сличност између инфекција често одлаже правовремену дијагнозу и доводи до узнапредовале упале можданих овојница.

Неуролог Бобан Степић из "Еуромедика" каже да су симптоми менингитиса у почетку неспецифични, односно да могу да изгледају као респираторна инфекција или чак упала синуса.

- Тек с појавом јаке и дифузне главобоље, изненадног повраћања без мучнине и појавом благог или јаког осећаја укочености врата лекар ће да посумња на менингитис - каже наш саговорник. - У том случају пацијент се упућује на болничко испитивање и лечење.

Упала можданих овојница или менингитис не само што може да личи на респиратирну инфекцију већ неретко настаје као њена последица.

- Када организам ослаби услед прехладе или грипа, бактерије се умноже и продиру до мозга и узрокују упалу његових овојница - каже др Степић. - Ипак, бактеријски менингитис је најчешће последица фрактуре лобање или других рана. Инфекција се до мозга шири из средњег ува, ждрела или синуса. Такође, менингитис може да се прошири и путем крви код пацијената који болују од упале плућа, грла, костију или инфекције гастроинтестиналног тракта.

Благи и неспецифични почетни симптоми, као и чињеница да већина пацијената током прехладе има и главобољу, одлажу рано препознавање менингитиса.

- Лекар дијагнозу поставља на основу главобоље, повраћања и укочености врата, лабораторијских анализа и налаза у ликвору, који се добија лумбалном пункцијом - каже др Степић. - Лечење спроводи инфектолог искључиво у болници. Терапија делује потпуно и менингитис углавном не оставља последице. Уколико их има, оне настају услед ширења инфекције са овојница на ткиво мозга и кичмену мождину. Тада је реч о енцефалитису или енцефаломијелитису.

ВИРУСНИ БЛАЖИ

ОСИМ бактеријског, постоји и вирусни менингитис. Иако има исте симптоме, доста је благ, због чега је често непрепознат и нелечен.

- Вирусна упала можданих овојница може да буде врло озбиљна, чак и смртоносна - каже неуролог Бобан Степић. - Поготову код беба и деце до пет година, као и код старијих особа. Изазивачи су најчешће ентеровируси, вирус инфлуенце, коксаки вирус, херпес вируси, вирус Западног Нила.

Новости
фото:интернет