Пада мит о Сребреници?

Од њих се очекује независна анализа која ће заменити претходни Извештај о Сребреници из 2004. који је Народна скупштина РС августа прошле године одбацила као крајње пристрасан и необјективан, јер је донет под притиском тадашњег високог представника међународне заједнице Педија Ешдауна.

Може ли се с ове временске дистанце и након десетак правоснажних пресуда у Хашком трибуналу променити "званична верзија" догађаја у Сребреници по којој је у овој муслиманској енклави почињен геноцид и убијено око 7.000 људи?

Дарко Трифуновић, професор на Факултету безбедности и један од кључних коаутора Првог извештаја владе РС који је муслиманска страна од почетка оспоравала, каже за "Вести" да је сваки покушај да се дође до истине добар.

- И Хашки трибунал и муслимани свесно су избегли да се догађаји током рата посматрају кроз "временску скалу злочина", већ искључиво као издвојени инциденти. Тако смо и дошли у ситуацију да су они људи који су две или три године у континуитету око Сребренице чинили злочине над Србима на крају постали жртве над којима цео свет плаче. Непримењивањем "временске скале злочина", о Сребреници се искључиво говори кроз перспективу догађаја из јула 1999, искључујући цео рат - каже Трифуновић и истиче да се та стратегија најбоље видела у кључним ставкама рада Хашког трибунала.

- Читава концепција оптужница против Срба из БиХ је била да су отпочели рат у Босни, а да се апсолутно није баратало оним што је претходило. Регуларне снаге Хрватске у спрези са локалним муслиманима 26. јуна 1992, дакле много пре званичног почетка рата, извршили су класичну агресију на Сијековац и Босански Брод. Слично се одиграло и на Купресу, а затим и у западној Херцеговини. Али, уместо да ово буду догађаји који су покренули рат, зато што је то објективна чињеница, они су гурнути под тепих, а потенцирани су догађаји када су Срби одговорили на ове нападе. Тако је стварана и створена једнострана слика о рату у БиХ и отуда је и сасвим логично што су и Насер Орић и многи други ослобођени и у Хагу и пред Судом БиХ, јер како жртва може бити злочинац? - поентира Трифуновић.

Дарко Младић, син ратног команданта Главног штаба ВРС Ратка Младића, истиче за наш лист да је одбрана његовог оца прва у Хагу покушала да примени принцип објективности у сагледавању догађаја у Сребреници, те да би то морао бити кључан принцип Комисије владе:

- Једина нада за све народе у БиХ, а посебно српски и босански је суштинско помирење, а то је могуће једино уколико се до болних истина дође кроз објективан процес. Хашки трибунал и Суда БиХ у Сарајеву руководили су се искључиво "пропагандном истином"- истиче Младић.

Узрок и последица

Дарко Трифуновић истиче да је немогуће изоловано посматрати догађаје у Сребреници из јула 1995.

- Снаге из Сребренице су почев од 1992. спалиле до темеља 105 српских села и засеока и убиле више хиљада цивила. Догађаји из 1995. су несумњив ратни злочин, али ипак су били последица претходних некажњених ратних злочина - истиче Трифуновић.

Ловац на нацисте

Гидеон Грајф важи за једног од водећих историчара који се бави истраживањима ратних злочина. У његовој биографији стоји да се више од 45 година бавио злочинима почињеним у оквиру концентрационог логора Аушвиц. Он је на недавној промоцији своје монографије "Јасеновац - Аушвиц Балкана - усташка империја и окрутности", изјавио да је веома важна иницијатива о реконструкцији и проучавању свих масовних гробница из периода Другог светског рата, али и касније.

(Вести)