БиХ у дефициту три милијарде КМ

С Хрватском, Србијом, Словенијом и Македонијом биљежи се далеко већи увоз од извоза, а једино је с Косовом и Црном Гором дошло до позитивне размјене. Међутим, због релативно малог обима, то не може утицати на генерално лош биланс.

Хрватска и Србија су тако у прошлој години у БиХ извезле робу вриједну 5,8 милијарди марака, што је више од четвртине укупног бх. увоза.

Са друге стране, БиХ је у 2018. години извоз на хрватско и србијанско тржиште успјела да повећа на око 2,8 милијарди КМ, што говори како су ове двије земље највећи генератор негативног биланса у укупној спољнотрговинској размјени.

Са Словенијом се биљежи негативан биланс од око 700 милиона марака, као и с Македонијом од 28 милиона КМ.

Црна Гора је једна од ријетких земаља гдје се биљежи позитиван резултат, првенствено захваљујући извозу гвожђа и челика и руда.

Укупан извоз је износио 454,28 милиона марака, а увоз 78,61 милион КМ.

Фарук Хаџић, економски аналитичар, каже како макроекономска политика директно утиче на економски раст земље, јер дефицит умањује БДП који је остварен у тој години.

Каже како се лош спољнотрговински биланс може регулисати појединим нецаринским баријерама или супституисањем домаћих производа.

"За то нам треба јасна, дефинисана и усаглашена стратегија. То може довести до раста који нам је пријеко потребан", казао је Хаџић.

Он каже како би се ситуација могла мијењати и када би се у земљи отвориле фабрике у којима би се правили они производи који се највише увозе, а што је случај у Требињу.

Оно што привреднике, посебно извозно оријентисане, може да брине је да се на Косову, једном од ријетких регионалних тржишта на којем је БиХ остваривала добре резултате, ситуација погоршава, првенствено због такси које су уведене у новембру прошле године.

Привреда Босне и Херцеговине је због такси од 100 одсто, које је Косово увело прије два и по мјесеца, изгубила 25 милиона марака, показују расположиви подаци. Од 20. новембра прошле године до 5. фебруара ове извоз је износио тек нешто испод пет милиона марака, што је огроман пад у односу на исти период годину дана раније, када је извезено робе у вриједности од готово 30 милиона марака.

У занемаривом извозу на врху су производи од гвожђа и челика, обућа, фармацеутски производи, дрво и производи од дрвета, те млијеко и млијечни производи.

У Спољнотрговинској комори Босне и Херцеговине кажу како је чињеница да су посљедице настале и да су велике.

"Ако се таксе укину, ниједна фирма се на то тржиште неће вратити с истом количином робе као и раније, јер они који су све ово искористили, сада се неће лако повући", каже Немања Васић, предсједник Коморе.

Према његовим ријечима, извозницима који су до новембра прошле године извозили на Косово то није било примарно тржиште, али је ипак било значајно.

"Ми претпостављамо и да су неке наше фирме које имају своје огранке у Хрватској робу преко њих успјеле пласирати тамо", казао је Васић.

(Независне(