Зашто забораве своје родитеље?

Средњовјечни Врањанац је био на лијечењу на Интерном одељењу, а затим на Инфективном. Потреба за његовим лијечењем, кажу доктори, реално је престала прије више од мјесец дана, али он је и даље њихова брига, јер нема гдје да оде, пишу Новости.

– Пацијент је медицински збринут и ми смо били у обавези да обавијестимо социјалне службе. Он нема здравствену књижицу, као ни сталну адресу боравка у Врању – кажу у врањском Здраственом центру.

Директорка Центра за социјални рад у Врању Драгана Арсић каже, да су њихове службе обавиле разговоре са члановима породице овог пацијента, преносе “Новости”.

– Ми смо разговарали са његовом дјецом, али су она одбила да брину о оцу, због чега су против њих, по законском поступку, поднијете кривичне пријаве – каже Арсићева.

– Све смо урадили како би пацијент из болничких услова био смјештен у установу социјалне заштите – кажу. 

Ивана Тасић, директорка Центра за пружање услуга социјалне заштите, објашњава да када се утврди да је пацијент здрав, онда се смјешта у ову установу, што је учињено са овим човјеком, који је, како преносе “Новости”, поријеклом Врањанац, али је један период живота провео у Сокобањи.

– Нажалост, ово није усамљен случај. Ми се трудимо да људима који су код нас смјештени пружимо услове какве би имали у свом дому. Проблем је, међутим, што већина њих јако пати за својом дјецом – објашњава Тасићева.

Сличан случај потресао је и Врање прошле године. У новембру прошле године, Врање је потресла прича о слијепој и непокретној баки, старој 87 година, коју такође нико није желио да узме из болнице иако је мајка шесторо дјеце. Она се и данас налази у Прихватном центру у Врању.

А и данас када се помене да “нико није желио да дође у болницу по њу”, питају се они емпатични: “Шта се то, побогу, деси са људима да забораве своје родитеље?”.

(Вечерње новости)