Мијења свијет и доноси наду
Својим примјером хтјела је да промијени свијет. И успјела је, бар овај “мали” београдски, иако има само 13 година. Анастасија Вујић већ нешто више од годину дана боји сивило болничких соба у веселе боје наде дружећи се са дјецом и носећи им поклоне једном мјесечно.
Србија
Идеја је рођена кроз разговор мајке и кћерке, уводи нас у причу Анастасијина мајка Јелена. Тада дванаестогодишња дјевојчица ријешила је да промијени свијет тако што ће посјећивати другаре који су у болници, носити им поклоне и дружити се са њима.
– Све је почело од једне Анастасијине реченице да жели да помаже другима. Мој супруг Ненад и ја смо то радо прихватили. Признајем, помало смо били изненађени приједлогом јер дјеца у њеном узрасту данас углавном мисле на неке друге ствари попут излазака.
Договорили смо се са начелницима свих медицинских институција у Београду, купили грицкалице и слаткише за малишане и кренули. Одлучили смо да уложимо у дјечје осмијехе. Убрзо су нам се прикључиле и моје колеге из банке, запослени и ђаци у Техничкој школи ГСП у којој је мој супруг професор вјеронауке, потом и пријатељи, људи из нашег окружења, али и Анастасијини другари из школе – почиње причу за Блиц Анастасијина мајка Јелена.
Бројне су институције којима носе поклоне. Само неке од њих су Клиника за рехабилитацију “Др Мирослав Зотовић”, Институт за здравствену заштиту мајке и дјетета Србије, Унивезитетска дјечја клиника у Тиршовој, Институт за ментално здравље у Палмотићевој, домови за дјецу и омладину, ОШ “Стефан Дечански” за оштећене слухом… Једна донација, каже, може да буде слаткиш, грицкалица, бојанка, бојице, играчка…
Једини услов у хуманитарној акцији “Наше мало – за дјечији осмијех” јесте да не примају новац, а фотографије са поклонима донатора и дјечицом Јелена просљеђује у Вајбер групи направљеној за њих. Хуманитарци, додаје, сваког 15. и 16. у мјесецу могу однијети своје поклоне у парохијски дом код Храма Светог Саве или се договорити са њом гдје им одговара.
(Српска.инфо)
– Све је почело од једне Анастасијине реченице да жели да помаже другима. Мој супруг Ненад и ја смо то радо прихватили. Признајем, помало смо били изненађени приједлогом јер дјеца у њеном узрасту данас углавном мисле на неке друге ствари попут излазака.
Договорили смо се са начелницима свих медицинских институција у Београду, купили грицкалице и слаткише за малишане и кренули. Одлучили смо да уложимо у дјечје осмијехе. Убрзо су нам се прикључиле и моје колеге из банке, запослени и ђаци у Техничкој школи ГСП у којој је мој супруг професор вјеронауке, потом и пријатељи, људи из нашег окружења, али и Анастасијини другари из школе – почиње причу за Блиц Анастасијина мајка Јелена.
Бројне су институције којима носе поклоне. Само неке од њих су Клиника за рехабилитацију “Др Мирослав Зотовић”, Институт за здравствену заштиту мајке и дјетета Србије, Унивезитетска дјечја клиника у Тиршовој, Институт за ментално здравље у Палмотићевој, домови за дјецу и омладину, ОШ “Стефан Дечански” за оштећене слухом… Једна донација, каже, може да буде слаткиш, грицкалица, бојанка, бојице, играчка…
Једини услов у хуманитарној акцији “Наше мало – за дјечији осмијех” јесте да не примају новац, а фотографије са поклонима донатора и дјечицом Јелена просљеђује у Вајбер групи направљеној за њих. Хуманитарци, додаје, сваког 15. и 16. у мјесецу могу однијети своје поклоне у парохијски дом код Храма Светог Саве или се договорити са њом гдје им одговара.
(Српска.инфо)
Коментари (4)
шта је интересује
Хоће ли она послије завршетка основне школе уписати средњу медицинску школу а потом медицински факултет?
Лука
Бозе, има наде када има јос оваквих људи, посебно дјеце и омладине. Заиста,свака цаст и дјевојцици и родитељима.
ХУМАНО
СВАКА ЧАСТ!
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.