Чија је тајна рука над Алумином?

Према снимку заседања НСРС, посланици владајуће већине су се смејали на Вукановићеве речи. А онда је на сцену ступила потпредседница Владе РС Сребренка Голић покушавајући да одбрани неодбрањиво. Она је иступила веома опрезно, готово бојажљиво, објашњавајући да је Влада ''разматрала самоиницијативне понуде те фирме из Швајцарске'', па је са папира прочитала даље ''то је инвестициони фонд из Швајцарске који је тамо регистрован, разматрала је понуду Павгорда, разматрала је понуду МГ Минда и још такође неког инвестиционог фонда из Лондона''.

Госпођа Голић није одговорила на питања посланика Вукановића, али је у те две реченице показала да је промашила.

Најпре, није ближе објаснила да ли се ради о отвореним, затвореним или приватним инвестиционим фондовима, нити је поменула кредибилитет друштва за управљање инвестиционим фондовима, које би морало да се легитимише у овом случају. Није рекла који је уопште смисао продаје потраживања ''инвестиционим фондовима'', када се зна да је њихов основни циљ што бржи поврат новца улагачима и даља зарада, што би у овом случају ишло преко леђа Алумине. 

Ако РС има проблем са буџетским дефицитом, зар није економски рационалније да Влада РС приходује из профита Алумине, него неки страни ''инвестициони фонд''. Економска логика наводи да ће ''инвестициони фонд'' уложити средства само под условом да их брзо поврати и оствари додатни профит. Зашто је Влада РС изван економске логике? 

Госпођа Голић је причала о инвестиционим фондовима, а понуде су дале четири фирме: швајарска фирма Батагон Интернатионал, домаће Павгорд и МГ Минд, и Метал Инвестментс Лтд из Лондона. 

Потпредсједница Владе није објаснила како је дошло до ситуације да се неке фирме обрате са ''самоиницијативним понудама'', јер чињеница је да није било јавног позива, нити било каквог другог ширег сазнања да су потраживања Владе у случају Бирача на продају. Али, одједном је, ничим изазвано, неколико фирми ''самоиницијативно'' послало понуде за преузимање потраживања. Пошто нема података да је Влада РС јавно огласила продају потраживања, онда се једино може закључити да је четири ''фирме или инвестициона фонда'', како наводи потпредседница Владе, неко тајно позвао!?

Пошто је МГ Минд регистрован у РС, њега не треба представљати. О Павгорду и Алумини медији су довољно извештавали.



А тај ''неки инвестициони фонд из Лондона'' није инвестициони фонд већ фирма Метал Инвестментс Лимитед, чији су власници браћа Милан Секанић и Младен Секанић. Поред њих се помиње и Веселин Пејовић из Црне Горе, а имају још и фирме Адриатиц Алумина Лтд и Алуминиум Еxтрусионс Лтд.

хттпс://www.зооминфо.цом/ц/метал-инвестментс-лимитед/355123133

хттпс://www.цхецкцомпанy.цо.ук/дирецтор/691558/МЛАДЕН-СЕКАНИЦ

Госпођи Голић не траба замерити недовољну обавештеност, јер она је само потпредсједница Владе РС, али је у вријеме доношења тих одлука она ипак обављала дужност предсједника Владе РС.

Међутим, зна се да Влада формално доноси одлуке које се иначе не доносе у Влади, већ их Влада само спроводи. Проблем је у томе што се такве одлуке о стратешким привредним интересима РС, не доносе ни у Народној Скупштини.

ГДЈЕ СЕ ОНДА ДОНОСЕ? 

Можда је о томе нешто више података дао директор Боксита, Рајко Дукић. Као директан учесник утакмице, он је у интервјуу Радио Бирачу појаснио ситуацију, наводећи како је ''Влада или неко одлучио да прода...''. До сада невиђена формулација, која много објашњава. Што би рекли народски: ''Јао мајко, како јавља Рајко!''
 
Ево шта је Рајко Дукић изјавио у интервјуу Радио Бирачу 28.децембра прошле године:

''Влада, или неко, је одлучио да прода та своја потраживања и то није било на транспарентан начин. Цијела моја прича, као и прије двије, или три године, када смо се борили, у ствари да они, који су купили “мачка у завезаној врећи”, нису купили ништа, чак немају ни доказ за то, да постану власници Фабрике, тако исто је и овдје. Ја сам се обратио одређеним органима, писмима, у којима сам тражио да се тај цијели поступак упристоји. Као резултат мог писма, ту се појавила нека фирма “Батагон” из Швајцарске, која има неке огромне паре. 

Власник те фирме је неки Далибор Матић, а фирму је основао са женом, прије двије године и он се бави продајом дјечије козметике и дјечијих пелена. Онда су се појавили неки Фондови, ја сада нећу да коментаришем како ти Фондови раде и чиме се они баве. Матић је наводно купио и хотел “Бистрица“ на Јахорини, и неке фирме по Србији, у што ја сада нећу исто да улазим. Интересантно је да неки људи који га окружују, говоре како ће они, уколико преузму фирму, одувати Дукића и “Боксит”. Ја сам имао прилику да надлежне, у Бања Луци, обавјестим о томе насамо, на састанку са Додиком и његовим министрима, па онда састанак са представницима “Алумине” и “Бирача” и понуђачима. 

У међувремену, ја сам сугерисао једном значајном купцу, који је пословни партнер Фабрике, а то је “Метал инвестмент” из Лондона, коју држе браћа Секанић, фирма која ради већ 30 година и која има промет на годишњем нивоу око 200 милиона евра и узима око 50 хиљада тона глинице из Фабрике и даје око 200 хиљада тона руде из Никшића, јер они извозе око милион тона руде из Никшића за Кину, испоручује им лужину и они су дали понуду.''

хттпс://www.ад-боксит.цом/новости/1288-28-12-2018-интервју-предсједника-компаније-боксит-мр-рајка-дукица-за-радио-бирац-и-дио

Овде је очигледно да је господин Дукић имао свог фаворита, са фирмом коју воде браћа Секанић пореклом из региона, али и да је ''мало'' преувеличао њихове пословне резултате. Поглед на комерцијални регистар Уједињеног Краљевства показује да се ради о екипи која, у односу на Батагон, има пословну историју, али исто тако не и капацитет да преузме Алумину. Можда је стога црвени картон и искључење које је зарадио Рајко Дукић са својим фаворитима оправдано.

ИСКЉУЧЕЊА СУ ЗАРАДИЛИ и "МГ Минд" и "Павгорд".

Фирма МГ Минд је позната у РС и Словенији са проверљивим пословним капацитетима, на челу са Младеном Милановићем Кајом.

Власник Павгорда Гордан Павловић је показивао велико интересовање за Алумину, али је у последње две године на том плану добио пет-шест црвених картона, да је и у овом случају било очекивано искључење.

хттпс://наслови.нет/2018-01-13/вецерње-новости/бирац-на-суду-добио-литванце/21067400

<а хреф="хттпс://павгорд.цом">хттпс://павгорд.цом

Онда је, како то формулише Рајко Дукић, ''Влада, или неко'',  ко је решио да прода ''та своја потраживања'', одлучио да елиминише домаће Павгорд и МГ Минд, и Лондонску екипу, и да преговара само са Батагоном.

За Владу се зна ко је сачињава, међутим, ко би могао да буде тај ''неко'' кога помиње господин Дукић. Неко ко заказује утакмицу,  избацује публику, дели црвене картоне, поклања голове, а на гол шаље госпођу Голић.

Да се ради о председнику СНСД-а и носиоцу важних државних функција Милораду Додику, господин Дукић би га сигурно именовао, као што га је већ именовао у наведеном интервјуу. Али, ако то није Милорад Додик, ко је тај неко, ко има толику моћ? Неко, ко је одлучио да прода државна потраживања, позвао фирме, одлучио коме, и што је посебно занимљиво, одлучио да за ту операцију обезбеди ''медијски мрак'' у РС, и ућутка истраживачке новинаре. 

Ко је тај неко, ко је у стању да закаже утакмицу, избаци публику, и покраде Србе у корист Швајцараца као онај Феликс Брих на светском првенству против Србије, због чега је назван ''Алибабин разбојник са пиштаљком''.

О томе сведочи податак да су се до сада три новинара различитих медија у РС, у поверењу пожалила да им власници или уредници бране да се баве темом ''куповине потраживања Бирача'', под претњом црвеног картона.   

Изгледа да се на политичко-државном небу појавила нова моћна звезда која зна како да упрегне медије у своја кола, боље од самог лидера РС. За сада је та звезда скривена негде иза источних планина, на невидљивом делу неба, док су удари јавности, и сутра незадовољних радника Алумине, Боксита и других угрожених фирми повезаних с њима, окренути ка Милораду Додику. 

Далеко од тога да је Милорад Додик у овој причи недужан. Међутим, медијска тишина упућује на то, да неко има снагу да спроведе следећи медијски сценарио: ''нападајте Додика за чега год хоћете, само не спомињите Батагонову куповину потраживања Бирача''.

ШТА КАЖЕ ЗДРАВА ЛОГИКА, ОДГОВОР ЈЕ ЈЕДНОСТАВАН:

Прво, или је Додику ово веома битно, па оставља простор да га нападају на другим темема за које сматра да су за њега неважне. Друго, или је неком другом ово веома битно, а Додик није, па медији могу да нападају Додика за све и свашта до миле воље, али не и нову пљачкашку операцију Алумине.

Према инсајдерским информацијама екипе око Батагона, један од њихових приоритетних циљева је: како зауставити и оно мало слободе у медијима и младе лавове у Народној Скупштини РС. Сматрају да планирану операцију може да угрози истинито обавештавање грађана РС о покушају нове велике пљачке са катастрофалним последицама у најави.

Можда би им било паметније да размисле како да се помере са радара истражитељских тимова из ЕУ и САД, који будно прате међународне операције прања новца и сумњивог трансакционог банкарства. Јер операција је крајње ризична за њене протагонисте!

Наводни власник Далибор Матић, ''чипован'' је у Швајцарској због криминалних финансијских радњи. Технички шеф операције Дејан Симић је већ једном ''пао'' у великој афери у Србији, остављајући иза себе траг у криминалистичким архивама, без обзира на ослобађајућу пресуду.

Нема никакве сумње какве су намере Батагона. Остаје још да се истерају на чистину и прави протагонисти ове операције, који се крију, како наводи посланик Вукановић, иза ''лажног мужа неке српске пјеваћице'' и лажног власника. Када би којим случајем успели да добију Алумину, урадили би исто оно што су учинили и Литванци. А Литванци су, уз помоћ домаћих сарадника на челу са оперативним тандемом Грабеж-Рубеж, одиграли по бандитским правилима. Попили су сву ефективу и ресурсе Алумине, и то из цуга.

И онда, пошто су извукли из Алумине све што су могли, у 2012 оборили су све рекорде у трансакционом банкарству приликом последњег изношења 19,4 милиона КМ кредита Инвестиционо-развојне банке (ИРБ) Републике Српске. Практично је у једном дану, износ од 14 милиона КМ, према тврдњама упућених, завршио на Девичанским острвима.

<а хреф="хттпс://www.ртвбн.цом/314135/Уз-помоц-власти-Литванци-нам-узели-210-милиона">хттпс://www.ртвбн.цом/314135/Уз-помоц-власти-Литванци-нам-узели-210-милиона

<а хреф="хттпс://www.цапитал.ба/влада-и-ирб-рс-преко-енерголиније-кредитирали-литванску-укио-банку-иии/">хттпс://www.цапитал.ба/влада-и-ирб-рс-преко-енерголиније-кредитирали-литванску-укио-банку-иии/

На сву срећу радника Алумине и РС, Литванци су прошлост. Алумина се уз помоћ државе и запослених опоравила и њен годишњи пословни обрт може да досегне и до 500 милиона евра. Зато су се створили услови за одигравање нове бандитске утакмице. Можемо само да се надамо да опет неће доћи до ситуације да се Алумина попије из цуга. Овог пута из цуга са великим Ц.

(БН)