Стратегија остала само списак жеља

ЕУ је осмислила Акциони план њеног спровођења, који је предвиђао крупне реформе у шест кључних области - владавини права, безбједности и миграцијама, подршку социо-економском напретку, бољем транспортном повезивању, дигиталној агенди, те помирењу и добросусједским односима. У међувремену, БиХ није успјела ни одговорити на упитник Европске комисије, а камоли постићи напредак у структурисаном дијалогу о правосуђу и побољшању рада судова и тужилаштава, Реформској агенди, реформи јавне управе, саобраћајним коридорима и бројним другим областима.

О БиХ би се требало говорити на наредном самиту ЕУ у марту, али с обзиром на то да нема видљивог напретка, питање је да ли ће бити материјала да се о БиХ расправља. Осим тога, ЕУ ће на наредном самиту бити преокупирана изласком Велике Британије из ЕУ, а што се тиче Балкана, ако се и буде бавила нашим регионом, питање број један ће бити дијалог Београда и Приштине.

Адмир Ћеримагић, аналитичар Иницијативе за европску стабилност, каже да грађани западног Балкана од стратегије Европске комисије још нису осјетили било какве промјене у свакодневном животу.

"Документ сам по себи је био охрабрујући јер је имао дугу листу одличних идеја, од владавине права до смањења броја жртава на, у односу на просјек ЕУ, врло опасним западнобалканским цестама. Све је то важно и добро за грађане региона, али је занимљиво да се у јавности јако мало говори и зна о напретку Европске комисије у осмишљавању како да те идеје из документа спроведе у пракси", рекао је Ћеримагић.

Тања Топић, аналитичарка из Бањалуке, каже да једино захваљујући новинарима који прате процес приступања БиХ ЕУ постоји каква-таква информација о овој стратегији.

"Да није њих, не бисмо имали појма о чему је ријеч. Ко још говори о тој стратегији? Политичке елите су заокупљене углавном вербалним жестоким сукобима у регији, међусобним вријеђањем, нападањем, обични грађани изложени су њиховој унакрсној ватри и паљби и окренути једној другој стратегији - одласку у земље ЕУ", каже она.

Наводи да је Брисел земље западног Балкана озбиљно упозорио да се позабаве рјешавањем свих билатералних спорова.

"Протекла година је, чини ми се, те односе погоршала. Видимо на којем нивоу су односи између Београда и Приштине, дијалог је заустављен, а наговјештај промјене залеђених односа се не види. Немамо утисак да се улаже напор у рјешавање граничних спорова, који су обухваћени стратегијом. Принципијелни став о томе да европски лидери на европском путу имају стратешки интерес да се залажу, а не одмажу тежње њихових сусједа, чини ми се остао је мртво слово на папиру", каже она.

Једна од кључних порука стратегије ЕУ је да се лидери у БиХ, али и у региону не смију враћати конфликтима. Када је ријеч о БиХ, истакнуто је да је на зачељу у Балкану по питању ЕУ интеграција, али да је у међувремену ипак направила одређене помаке.

"Приступање ЕУ је избор за који је потребан политички и друштвени консензус. Не смије бити недоречености од стране лидера гдје западни Балкан припада и смјера у којем треба да иде. То је неопходно како би била осигурана подршка властитих грађана и грађана ЕУ и мора бити укључено у комуникацију лидера с грађанима", наведено је у стратегији.

(Независне)