Робертс: Вријеме је да Мило оде

Робертс у чланку подсећа да је Ђукановић на власти већ 30 година захваљујући између осталог и путиновској методи мењања позиција од премијера до предсједника. “Са 59 година, могао би да “гура” још деценију или две и обори рекорде које су поставили афрички деспоти. Или се бар тако чинило доскоро”, додаје Робертс.

Дипломата указује да се чини да је ових дана олабавила Ђукановићева контрола и подсећа да је 10 хиљада људи преплавило Подгорицу и затражило његову оставку, а да је иста порука стигла и са дебате у парламенту.

“Невоља је почела када се Мило разишао са познатим црногорским бизнисменом Душком Кнежевићем”, констатује Робертс додајући да се ради о човеку који је последњих 25 година био укључен у најинтимније послове владе и зна фигуративно, ако не буквално, “где су закопана тела”.

У тексту се подсећа да је Кнежевић покренуо кампању из Лондона и открио низ коруптивних скандала везаних за Ђукановића и његову фамилију, те највише нивое владајуће класе у Црној Гори, а акценат се ставља на чувени снимак где Славољуб Стијеповић узима новац од Душка Кнежевића и на оптужбе које је Ђукановић демантовао да је власник “олигархо-кичасте виле од 10 милиона долара”.

Робертс сматра да би серија непријатних открића могла да утиче и да чланови Ђукановићеве Демократске партије социјалиста, који сматрају да је време за промену лидерства, размишљају о удруживању са опозицијом и притиску да се повуче.

Дипломата је описао да је његов први сусрет са Ђукановићем био средином 90-их, док је био амбасадор у Београду и да се сећа да је Лондон извијестио да је другачији од осталих југословенских лидера.

“Био је из различите генерације од оних попут Слободана Милошевића. Доживљавао сам га као умеренијег, разумнијег и врло заинтересованог да стави интересе Црне Горе на прво место. Ово је неко са ким би требало да радимо, рекао сам Лондону”, описује Робертс.

Истиче да је Ђукановић годинама деловао да је испунио очекивања - одрекао се Милошевића и политике из Београда и осигурао да Црна Гора буде умногоме поштеђена бомбардовања, показао личну храброст водећи државу до независности, а онда и до чланства у НАТО, упркос непријатељском ставу из Москве.

Дипломата, ипак, нема дилему и поручује: “И поред свих квалитета и достигнућа, Ђукановић сада припада прошлости”.

Робертс наводи да Ђукановић повезује Црну Гору са ером Фрања Туђмана и Милошевића, британског премијера Џона Мејџора, руског предсједника Бориса Јељцина и америчког председника Била Клинтона, са комунистичком Југославијом, ратовима у Босни, Хрватској и Косову, те оптужбама за шверц цигарета и дроге.

“Епоха балканске политике у којој је његова каријера створена је била епоха снажних људи, нетранспарентности, заобилажења правила и недостатка одговорности. Ако Црна Гора жели да постане пуноправна чланица Европске уније, требаће јој другачији тип лидера и другачија политичка култура”, поручује Робертс.

Он подсећа да Црну Гору чека дуг пут у борби против криминала и развоја културе транспарентности и одговорности и да је за то потребан лидер који може да предводи у тим стварима, а не онај чији је интегритет доведен у питање.

Робертс сматра да Црна Гора има те лидере и наводи пример премијера Душка Марковића кога описује као мирну и ефектну фигуру на челу Владе и његовог претходника Игора Лукшића, “сјајну звезду следеће генерације”.

Упућује и на пример Северне Македоније у којој је промена режима водила трансформацији имиџа земље и помогла процесу приступа Европској унији. Робертс хвали Зорана Заева који је поправио односе са албанском заједницом и решио питање имена са Грчком, те тако убрзао пут ка НАТО и ЕУ.

“Црна Гора треба да се постави да би имала сличан успех. Сад је право време да се каже хвала и збогом - Милу Ђукановићу”, закључује Робертс.

Извор: Курир/Вијести.ме