Закон о поријеклу имовине у НС РС?

И ста кад изгласају закон? изгласан и закон против клевете давно, па полиција лазе на народ, изгласан закон о полицији гдје писе да се градјани не смију застрасивати

СДС = Трла баба лан да јој продје дан.

Тако се то ради, млади, цасни, способни којима је стало до ове земље и народа.

Тако је Даворе што прије. То је суштински закон.

МОЈ ЗЕМЉАЧЕ ОН И ЊЕГОВИ ЈАТАЦИ СУ Р СРБСКУ ПОД СВОЈЕ ПРИВАТНО ВЛАСНИШТВО УЗЕЛИ И САМО ХАРАЈУ ОН СЕ СВАКИ ДАН ВОЗИ У ЗАЈЕДНИЧКО ПРИЈЕСЕДНИШТВО РЕПУБЛИЧКИ БУЏЕТ ТРПИ ЊЕГОВУ БАХАТОСТ И НИШТА НЕКОРИСТИ ОВОМ НАРОДУ ОПЛАЋКО ЈЕ СВЕ ДО ЧЕГА ЈЕ ДОШО ПИЈЕВАЉКЕ ДОВОЗИ ИЗ БГ ХЕЛИКОПТЕРОМ КАО ДАЈЕ ЊЕГОВО ПРИВАТНО ВЛАСНИШТВО БАНДА ЈЕ ПРЕУЗЕЛА СКУПШТИНУ НЕМОЈ ДАСЕ ТРУДИТЕ ОКО ТОГ ЗАКОНА

Биће по оној чичиној из Ко то тамо пева: Даље нећеш моћи!

Ко о цему СДС о имовини а они сацувај бозе. Онда 90% посто марода на робију. Све мито корупција поцев од мене па надаље. Ја продајем приказујем 5 % цене. Дајте ви да будуцност вец једном крене радни места плата па це 90% народа радити и плацети све.Зато СДС само бла бла блебеце без везе.

Закон о поријеклу имовине ДА али сваког градјанина испитати за поријекло.Замислите колико има Тајкуна своју имовину која се води на родбини,пријатељима,супругама,љубавницама и осталим.Замислите на кога све све води Додикова имовина,мозда на 50 особа.

Господо у СДС ви се прво морате међусобно погледати у очи и видјети јесте ли ви у за закон о поријеклу имовине па онда ићи даље.

ко нема ораха у дјепу тајсе небоји закона о пореклу имовине ко има тајсе боји закона о пореклу имовине цијаје имовина стецена легално онсе нема цега бојат

Брате мој али од рата па надаље и сви задовољни.

нема од тога ниста јер немогу доказати своје богаство од цега потице јерје стецено лоповлуком или крадјом или лазним приватизацијама или преваром јадног народа

нема од тога ниста јербо вецина њих немозе доказати порекло имовине кадаје све то стецено лоповлуком или преваром или лоповском приватизацијом или продајом дрфогр или отмицом или доксу једни били на првој линији неки су сверцали робу иликрали

Мораћете поћи из далека....пуно има разних , и ваших ликова... Маделеине Албригхт је у прољеће 1998. године Додиков политички успон описала као "дах свјежег вјетра", а марта 2000. у Бањалуци изјавила да је Додик „шампион међународне заједнице. Изабрани предсједник РС Никола Поплашен није хтио да га предложи за мандатара, па га је смијенио високи представник Царлос Wестендорп. Након те одлуке, Додик је наложио МУП-у РС да избаци Поплашена из Банских двора, што је полиција и учинила. На чело Владе РС долази у фебруару 2006. године. Мандат му је дао тадашњи предсједник РС и СДС Драган Чавић. Чавић је изгубио исте године у предсједничкој трци од Милана Јелића, кандидата СНСД. Чавић је крајем те године срушен и са чела СДС, а најтежа оптужба од страначких првака му је била што је мандат дао Додику. Успон Милорада Додика почео је његовим избором за предсједника Извршног одбора Скупштине општине Лакташи. На тој функцији остао је од 1986. до 1990. године. 1.- Први велики новац Додику је омогућио Гостић, дајући му, пред сам рат, милионски кредит, којим је он и покренуо сопствени бизнис – производњу намјештаја, душека и јоргана. Овај кредит Додик никада није вратио... По избијању рата, Мијатовић одлази у Београд на чело Кредибел банке, која кредитира Додиков приватни пројекат. Овој банци није вратио 180 хиљада марака. 2.- Осим М.Ти Б.К. генерала који су га штитили, најважнији човјек из тог периода за Додика био је Борислав Микелић, шеф Републике Српске Крајине и десна рука Слободана Милошевића, Додик је био један од његових најоданијих људи у БиХ. Због тога је и изабран за премијера 1998. године.,. Преко Микелића ишле су робе из Србије у РС, РСК, као и територију под контролом Фикрета Абдића, а Додик је био један од повлаштених „дистрибутера“. Додик је мистификовао током рата, како би себи дао на значају и тако се наметнуо као алтернатива неприкосновеном СДС. У томе је имао безрезервну подршку тајкуна Слободана Пухалца, (био министар у Додиковој трећој Влади)Николе Вукелића, такође тајкуна, Ненада Баштинца, а дјелимично и Славка Рогуљића, који га никада није волио и увијек је тврдио да је Додик човјек „којем не можеш дати мале паре и бити миран“. Касније се показало да је био потпуно у праву. Додикови пријатељи Пухалац, Вукелић и Рогуљић сви одреда били су тајкуни Радована Караџића и повлаштени бизнисмени који су могли увозити у рату дефицитарне робе, прије свега нафту. Сви они су, на састанцима који су током рата одржавани у Лакташима и на које су позивани тадашњи угледни крајишки људи, тешко критиковали СДС-ову власт, па чак тврдили да праве и алтернативну владу. Том кругу припадали су и Миленко Чичић, (власник „Калдера компани“), а једно вријеме и Горан Поповић, ратни директор „Витаминке“. Поповић је касније напустио Додика и приближио се СДС. Додик се 1994. године састао са Сејфудином Токићем у Перуђи, а режимски медији су га прогласили издајником и особом без морала. 3.- велика „нафтна операција“, коју је одобрио Караџић, а извео поменути тројац, одиграна 1994. године. Тада су они за свега неколико мјесеци зарадили по осам милиона марака, јер је гориво у Крајини коштало по литру 4,20 марака, а набавна цијена, са превозом, износила је 1,20 марака. Као противуслугу за овај посао, Пухалац, Вукелић и Рогуљић су Караџићу купили најновији тип мерцедеса, у којем је био уграђен сателитски телефон. 4.- Додик се, уз помоћ Микелића и осталих, бацио на „трговину“ цигаретама, алкохолом, нафтом. Истовремено је на Панчевачком путу, код Београда, имао фирму за производњу намјештаја, душека и јоргана, а такву је имао и у Лакташима-Игокеа. фирма је након двије године неславно завршила и пропала. Додик је шверцовао цигарете а србијанска веза му је био извјесни Дуле Циганин. Само у једном дану, Дуле му је у просторије у београдском „Интерконтиненталу“, (гдје је Додик имао канцеларије), донио око 700 хиљада марака од продаје цигарета. многима остао дужан из тог периода, али су и њему бројни остали дужни. Он своје дугове није враћао, али је истина да ни од својих дужника није тражио поврат дуга. Он је један од најбогатијих људи на просторима бивше СФР Југославије, а, без сумње, спада међу три најбогатија политичара у региону. Врло тешко је процијенити његово богатство, али сигурно није мање од четири стотине милиона марака. 5.- Током рата Додик је остао дужан новац фирми „Елнос комерц“ из Бора. Паре је вратио тако што је „Елносу“ за пољопривредне машине, које никада нису стигле у Робне резерве, исплатио 553.548 КМ. Није остао дужан само „Елносу“, већ и „Македонија табаку“, за цигарете које су му заплијењене 1993. године, али и „Бањалучкој банци“, код које је све вријеме рата, а и након њега, подизао „краткорочне кредите за текућу ликвидност“. Додик је кредите узимао у мају, јуну, августу, октобру, новембру 1993, потом јануару 1995., као и у децембру 1997. године (сви документи у посједу „Журнала“). Узимао је новац и из примарне емисије, продајом комерцијалних записа. Било је то успјешно задуживање, јер је инфлација преко ноћи прождирала вриједност новца. Узимане се крупне цифре, а враћана сића. Додик је „Бањалучкој банци“ остао дужан 258 хиљада марака, како је то у свом извјештају о пословању ове финансијске институције навео и главни ревизорБошко Чеко марта 2004. године. Додик је овај дуг покушао вратити 2002. године на ријетко забиљежен начин у финансијским пословима. Уговор о преносу потраживања између „Бањалучке банке“ и „Игокее“, датиран 22. маја2002. године, изузетан је документ, који свједочи да је у овој земљи све могуће: Додик је дуг своје фирме банци вратио тужбом „Игокее“ против предузећа „Прима трејд“ из Нове Тополе 6.- Додику се животна шанса отвара 1997. године, Додик је у то вријеме био презадужен. Сем већ наведених дугова, потраживања од њега и „Игокее“, имала је и „Агропром банка“ која му је 1997. године одузела кућу у Лакташима, јер није имао новца да сервисира 80 хиљада марака кредита. Милорад Додик, за вријеме првог премијерског мандата, који је трајао од 1998. - 2001. године, купио државни капитал у „Агропром банци“. Није то учинио директно, већ преко посредника. Министарство финансија РС – Јединица за приватизацију банака, издало је саопштење 17.11.2000. године да је продано 32 посто државног капитала у „Агропром банци“. Према том документу, (који је у посједу „Журнала“), Слободан Радовановић из Женеве купио је 14,11 % капитала за износ од 1,5 милиона КМ; „Сокић-Калдера компани градња“ за 9,41% капитала банке платила је милион марака, док је „Караван“ са Сокоца купио 8,09% капитала у банци за 860 хиљада КМ. Државни капитал у „Агрорпом банци“ плаћен је 3,36 милиона КМ и Додик је небројено пута рекао да је ова финансијска институција „најбоље продана“. Наставиће се…..

Претпостављам да су овога пута осигурали вецину за усвајање, уколико нису опет варају своје бираце да несто раде.

Додикову изјаву си ти буквално прихватио? Није то он баш тако мислио.

Тако је! Покушај да се увуче СДС у коалицију са СНСД у ствари је покушај да се аболирају црвени лопови, а народ дА каже "сви су исти".

Ето, јуче су неки коментарисали зашто СДС не донесе тај закон. Изволите господо изјасните се сада, а немојте нам просипати демагогију о богатим породицама, као да не знамо које су то породице!