Хрватска историја заснована на мржњи

Текстови у уџбеницима историје традиционално одражавају основне замисли о националној култури и историји, те уз преношење знања посредују и слике о другим народима, објашњава позадину анализе аутор чланка Домагој Швигир.

Швигир уочава две фазе у настанку стереотипа, од којих прва почиње 1992., кад је створена ратничка слика о прошлости односа Хрвата и Срба, а друга од 1996., када се уводе паралелни уџбеници у наставу, преноси Хина.

Његова анализа обухвата основни текст свих 36 уџбеника објављених и коришћених у настави историје у основним школама од 1990. до 2012. године, као и историјске изворе који су у вези са стварањем представа о Србима.

Прва група уџбеника о Србима ствара изразито негативне стереотипе помоћу генерализације, дискриминације и сукобљавања "нас" и "њих".

"Великосрпска хегемонија", како се наводи, постаје кључан синтетски појам у обликовању слике о Србима. Чак и кад се говори о жртвама Србима, каже се да су "сами за то криви".

Хиљаде ученика училе су етноцентричну интерпретацију историје која подразумева мешање образовних и васпитних циљева, а очигледно и потчињавање првих другима, оцењује се у чланку.

Како се додаје, другу групу чине уџбеници који Србе покушавају да прикажу уравнотеженије, одмереније и са више уважавања.

"Упркос настојањима бројних експерата школски план и програм није измењен, реформа школства је заустављена, а највише копаља ломило се на садржајима историје и хрватског језика, оних предмета који су се пре двадесетак година називали 'националним предметима'", закључује аутор текста.

Чланак је објављен у часопису Друштва за хрватску историографију које континуирано делује од 1947. године и најстарије је струковно друштво историчара у Хрватској, преноси Хина.

РТС