Уз молитву и рад побиједио болест

"Осјећао сам се као да проживљавам ноћну мору из које се не могу пробудити", испричао је Грег, који је оставио све што је до тада радио и вријеме почео да проводи шетајући са својим псом по родном Монтгомерију у Минесоти, док га једног дана квргави пут није довео до напуштене католичке цркве изграђене давне 1868. године.

Покушао је да уђе, али врата су била закључана. Када је обишао грађевину видио је да темељи пропадају, боја се огулила са зидова, а оно мало дрва што је красило цркву је струнуло.

Касније је Грег сазнао да више од сто година нитко није боравио на том заборављеном светом мјесту. Грег је, каже, на степеницама те цркве осјетио до тада незамисливи спокој и ту је почео да се моли. Потражио је по сусједству неког ко би нешто знао о старом светишту, и пронашао човјека који чува и тамошње локално гробље, који му је објаснио да су тој старој цркви дани одбројани.

Али, Грега тај одговор није задовољио па је мјесецима долазио и, иако се хранио преко цјевчице и иако је био исцрпљен од задњих хемотерапија, дане је проводио полако гулећи слојеве старе боје и наносећи нову.

"То је моја права храна", објаснио је Грег којег је унутрашњост оронуле црквице оставила без даха.

Наставио је упорно обнављати цркву а, за то је вријеме његов неизљечиви рак прелазио у ремисију.

"Знам да је то Божје дјело, а ја ћу ово средити до краја и на тај му начин захвалити", испричао је за локалну ТВ станицу "Каре 11".

А иако се сада може молити и унутра кад год пожели, Грег каже да постоји нешто посебно моћно и духовно баш на старим степеницама, испред цркве, на којима често заплаче и на којима је њему Бог најближе.

"То су сузе радоснице, сузе боли и захвалности", објаснио је.

(24сата.хр)